REZIDBA I ZAŠTITA VOĆAKA OD GRADA.
Grad je česta pojava na našim poljima i pored organizovane protivgradne službe. Njegova oštećenja mogu biti katastrofalna za sve voćne vrste, bez obzira na njihov uzrast.
Jabuka je voćka čiji plodovi su najtolerantniji na manju gradobitinu, jer sitniji udarci grada posle sprovedene zaštite zasušuju, obrastaju, ali ostaju mehanička udubljenja što posebno utiče na kvalitet ploda i umanjenu tržišnu vrednost. Plodovi kajsije, breskve i ranih sorti šljive su najosetljiviji na jaku gradobitinu i manifestovaće se intezivno truljenje (Dr Milisav Mitrović, 2010).
Sigurna zaštita voćaka od grada je postavljanje zaštitne mreže, ali je ona vrlo skupa. Stoga u slučaju grada da bi se nepovoljne posledice gradobitine smanjile i šteta ublažila, potrebno je da se odmah preduzmu odgovarajuće mere lečenja. Naime, treba odmah po prestanku grada oštećene voćke isprskati sa 0,3 % Cineba S-65 (Cecineb 65-S) ili Venturiona (Merpan WP-50, Captan WP-50). Ovim prskanjem rane na plodovima, lišću, mladarima, letorastima i granama dezinfikovaće se i na taj način sprečiti razviće gljivičnih bolesti na oštećenim mestima. Prskanje kod većih oštećenja u voćnjacima ponoviti za 7 - 10 dana.
Po obavljenom prskanju slomljene i oštećene mladare, letoraste i grane oštrim makazama skratiti do oštećenog mesta ili same osnove. Veće rane na granama, naročito na mlađim voćkama, treba oštrim nožem zagladiti, pa ih posle premazati kalem voskom, da bi mogle što pre i što bolje da zarastu.
Pored ovoga zemljište u voćnjaku, čim se malo prosuši, treba plitko oprašiti da bi se uništile korovske biljke i razbila pokorica, radi boljeg očuvanja zemljišne vlage. U cilju pojačanja vegetacije do sredine avgusta voćke treba folijarno prihraniti u dva - tri navrata Vuksalom ili Fertigalom, u razmaku od po 5 - 6 dana.
U jesen, po završetku vegetacije, voćke obavezno pođubriti sa 8 - 10 kg po aru (800 - 1.000 kg/ha) kompleksnim mineralnim đubrivom, čiji je odnos NPK 10:12:26, pa potom zemljište uzorati ili prekopati na 10 - 14 cm dubine, u zavisnosti od voćne podloge.
U novijim savremenim zasadima jabuke, obavezno se podižu protivgradne mreže iz sledećih razloga:
- kod protivgradne zaštite raketama, ova nije veća od 60 %;
- kod osiguranja, nadoknada štete je samo kod oštećenih plodova;
- kod protivgradnih mreža postižemo zaštitu i drveta, kao i plodova za tržište.
Cena materijala za protivgradnu zaštitu iznosi 11.000 - 12.500 evra/ha + PDV. Potrebno je 300 - 500 radnih sati za postavljanje mreže. Za postavljanje novog protivgradnog sistema treba izdvojiti u proseku 1.000 do 1.500 evra. Stubovi čine 1/3 sistema, mreže 1/3, dok sajle, ankeri, čelične žice, S kuke... ostalu 1/3. Drveni stubovi treba da su impregnisani, a mogu biti bagremovi, borovi ili od ariša. Za novu noseću konstrukciju preporuka su betonski stubovi, dužine 4,5 m. Prilikom postavljanja stubova, ovi treba da se ukrštaju pod pravim uglom. Mreže mogu biti crne, bele, ali su najbolje crne. Obavezno je postavljanje protivgradne mreže iz letnje u zimsku varijantu zbog težine snega (obrada, dipl. ing. Stanko Nekić, 2012).
Najčešće se štite protivgradnim mrežama od grada jabuka, kruška, malina i borovnica.
Autor, Stanko Nekić, dipl. Ing. agronomije
