REZIDBA VOĆAKA STRADALIH OD ZIMSKIH MRAZEVA.

U pojedinim godinama, kao što je 2012. godina, temperature padaju čak i do - 30 0C. Različite voćne vrste različito reaguju na takve temperature, tako da šljiva može izdržati i do - 30 0C, a jabuka i do - 35 0C. Međutim, to dosta zavisi i od pripremljenosti voćaka za zimu, misleći na stanje ishranjenosti i ekološke faktore.
Jedno je ipak zajedničko za većinu listopadnih voćnih vrsta, a to je da mogu podneti niske temperature u fazi dubokog (biološkog) zimskog mirovanja oko - 20 0C. 2012. godina je izuzetna, pa na voćkama u Srbiji je svakako bilo prisutno jako stradanje od zimskih hladnoća, odnosno hladnog talasa, koji je zahvatio čitavu Evropu. Na voćkama, koje će preživeti hladnoću, ostaju manja ili veća oštećenja, zavisno od voćne vrste, njene pripremljenosti za zimu, položaja i drugih činilaca od kojih zavisi otpornost voćaka na izmrzavanje.
Voćkama, stradalim od hladnoće, možemo pomoći kao prvo utvrđivanjem koji su delovi krune stradali i kolika je šteta. To ćemo uraditi na taj način, da na tanjim granama zasečemo uzdužno koru na više mesta voćarskim nožem i ako je ispod kore kambijum i drvo uobičajene boje i izgleda, možemo biti sigurni da je voćka neoštećena. Ako je tkivo ispod kore smeđe boje i izgleda suvo, došlo je do izmrzavanja na tom mestu (obrada, dipl. ing. Stanko Nekić, 2012). Sa utvrđivanjem oštećenja od hladnoće i rezidbom ne treba žuriti, nego sačekati početak kretanja vegetacije da se vidi odakle sa voćke počinju izbijati mladari. Sigurno će biti dosta jednogodišnjih grančica, čiji su vegetativni pupoljci stradali, jer su one manje otporne od debljih grana. Tada mladari rastu iz adventivnih i latentnih pupoljaka na starijim granama, ali biće i mladara iz vegetativnih pupoljaka iz jednogodišnjih grančica, koje nisu stradale od hladnoće. Grane, na kojima nema ni jednog mladara, mogu se odstraniti do mesta odakle izrastaju novi mladari. Ne treba paziti na uzgojni oblik, niti na lep izgled, jer se voćka mora spasiti.
Nakon toga treba pomno pratiti rast voćke i proveravati postoje li mladari, koji znatno zaostaju u rastu i izgledaju uvenulo. Primete li se takve grane, treba ih odstraniti sve do mesta gde se zarezivanjem kore utvrdi da je tkivo ispod nje zdravo. Mladari, koji se nalaze na oštećenim mestima, sigurno će se osušiti jer ne dobijaju potrebne hranljive materije iz korena. Ukoliko hladnoća znatno uništi voćku, jedino rešenje je njeno krčenje i sadnja nove voćke.
Sve mladare treba ostaviti da slobodno rastu, kako bi se kruna što pre obnovila. Neizostavno je đubrenje azotnim đubrivom na početku vegetacije i krajem aprila iz napred navedenog razloga.
U sledeće dve do tri godine, postupnim se izborom najpovoljnijih grana i umerenim proređivanjem grana obnavlja kruna voćaka. Kasnije se rezidba obavlja na uobičajen način.
Ako je voćka manje oštećena, obnavlja se samo manji deo krune ili pojedini delovi grana. Rezidba se tada gotovo ne razlikuje od redovne. Obnavljaju se samo stradali delovi krune voćke, a na neoštećenim delovima obavlja uobičajena rezidba.
Takođe, rezidbi treba da prethodi ocena izmrzavanja pupoljaka. U zasadima u kojima su izmrzavanja veća, ne preporučuje se rezidba pre cvetanja, kako bi se sačuvao sav rodni potencijal (Dr Zoran Keserović, 2010.).

Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije