USLOVI USPEVANJA PŠENICE.

Optimum gajenja pšenice je od 30 - 50 O s.g.š., a dopire do 70 O s.g.š., a na jugu do 10 O s.g.š. i sve do 4.000 m nadmorske visine.
Klijanje počinje na minimalnim temperaturama od 1 - 2 OC, a nicanje na optimalnim temperaturama od 12 - 15 OC.
Pšenica prolazi jarovizaciju (proces koji omogućava prelazak iz vegetativnog u generativni stadijum) na nižoj temperaturi (0 - 10 OC), u trajanju 30 - 35 dana, dok jara pšenica prolazi jarovizaciju na višoj temperaturi (10 - 15 OC) za 7 - 12 dana. U prvoj fenofazi (klijanje - nicanje), pored jarovizacije, pšenica prolazi "kaljenje" (proces postepenog privikavanja na niske tO) pri dnevnim temperaturama od 5 - 10 OC i noćnim do - 2 OC.
Bokorenje i ukorenjavanje je u jesen i s proleća na temperaturi iznad 4 - 5 OC. Bokorenje počinje u periodu podfenofaze 3 stalna lista, otprilike 15 dana posle nicanja.
Optimum od vlatanja (porast u stablo) do zrenja je temperatura 16 - 20 OC. Na temperaturi preko 25 OC usporava se porast biljaka, a toplotni udar se javlja na temperaturama iznad 28 OC, mada pšenica ima dobru otpornost na visoke temperature vazduha (30 - 40 OC). Da bi se javio toplotni udar potreban je topli (suvi) vetar, mala relativna vlaga i dr. faktori.
Pšenica bez snežnog pokrivača izmrzava na - 15 do - 17 OC, pod snegom izdrži i do - 30 OC. Temperatura ispod snežnog pokrivača viša je za 10 do 15 OC nego iznad.
Transpiracioni koeficijent (količina transpirisane vode u L potrebna za izgradnju kilograma suve materije biljke) je 400 - 600. Za pšenicu je potrebno 600- 700 mm vodenih taloga da padne u toku vegetacije, pravilno raspoređenih.
Povećana potrošnja vlage od strane pšenice vezana je za fenofazu porast stabla i formiranje lisne površine, a naročito klasanje, cvetanje i oprašivanje. Kritični period za vlagom je 15 dana pred klasanje i 6 dana posle klasanja. Cvetovi, u kojima se nalaze polenova zrna zahvaćena sušom, postaju sterilni. Prinos zrna u ovakvim uslovima se smanjuje.
Relativna vlaga vazduha treba da se kreće od 40 - 70 % (min. 25, max. 85 %), a optimalna vlažnost zemljišta od 70 - 80 % PVK (poljski vodni kapacitet),
Zemljišta, na kojima se uspešno proizvodi pšenica, su: neutralna, slabo kisela, slaboalkalna, fizički srednje teška, duboka i rastresita. Takva zemljišta su: černozem, aluvijum, gajnjača i razni prelazni tipovi. Teška, podvodna, laka i peskovita zemljišta pšenica ne podnosi.
pH (kiselost sredine, odnos H+ i OH- jona) = 6,5 - 7,5.
Pšenica je biljka dugog dana. Za prolaženje svetlosnog stadijuma (porast stabla, 15 - 30 dana) potrebno je najmanje 14 časova dnevnog osvetljenja.

Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije