Novostvorene domaće interspecijes sorte.

Lasta. Ovo je bela stona sorta umerene bujnosti sa nešto većim brojem zaperaka. Zahteva formiranje urednog, pljosnatog špalira, čime se podspešuje oplodnja, olakšava zaštita i omogućava bolje sazrevanje grožđa. Za preporuku je uzgojni oblik Gijov jednogubi i mešovita rezidba. Luk treba da ima 8 - 12 rodnih okaca, ali voditi računa sa opterećenjem čokota rodnim elementima. Sredinom septembra čokote krase rastresiti grozdovi sa krupnim, hrskavim, ovalnim, žutozelenim bobicama, finog, blagomuskatnog ukusa. Grožđe ne truli i može se čuvati na čokotu sve do prvih mrazeva. Dobro se transportuje. Lasta je otporna na plamenjaču i sivu trulež grožđa, a osetljiva na pepelnicu. Preporučuje se za gajenje na okućnici i manjim površinama. U organskoj proizvodnji stonog grožđa, obavezna je zaštita sumporom protiv pepelnice.
Karmen. Stona sorta, od Kardinala nasledila vrlo rano sazrevanje (sredina avgusta). Po rodnosti, izgledu grozda i bobice i ukusu vrlo je slična Moldovi. Ima srednje krupne rastresite grozdove, krupne izdužene bobice tamnoplave boje, neutralnog ukusa. Velike je rodnosti i daje izuzetno veliki procenat tržišno vrednog stonog grožđa. Za preporuku je uzgojni oblik Rojatska kordunica i kratka rezidba na kondire pri čemu kondiri treba da imaju po 2 okca. Srednje je otporna na pepelnicu i botritis, a osetljiva na plamenjaču.
Petra. Bela vinska sorta. Sazreva približno u vreme kada i Traminac, ali ga nadmašuje po prinosu. Nekih godina se slabije oplodi. Nakuplja preko 20 % šećera. Prevazilazi Rajnski rizling po otpornosti na mrazeve. Za preporuku je uzgojni oblik Gijov jednogubi i mešovita rezidba. Luk treba da ima 8 - 12 rodnih okaca, ali voditi računa sa opterećenjem čokota rodnim elementima. Tolerantna je na plamenjaču i sivu trulež grožđa, ali osetljiva na pepelnicu. Vino ima vrlo izraženu, finu muskatnu aromu. Pogodna je za proizvodnju prirodnih, poluslatkih, aromatičnih vina. Rakija od grožđa Petre takođe ima izraženu aromu.
Petka. Bela vinska sorta, bujna i velike rodnosti. Redovno nakuplja preko 20 % šečera u širi uz umeren sadržaj kiselina. Daje harmonična, kvalitetna bela vina. Za preporuku je uzgojni oblik Gijov jednogubi i mešovita rezidba. Luk treba da ima 8 - 12 rodnih okaca, ali voditi računa sa opterećenjem čokota rodnim elementima. Petka je otporna na sivu trulež grožđa, visoko tolerantna na plamenjaču i pepelnicu. Može se uspešno gajiti bez ikakve zaštite protiv gljivičnih bolesti ili uz redukovanu zaštitu u godinama povoljnim za razvoj patogena.
Rubinka. Vinska sorta, umerene bujnosti, srednje ali redovne rodnosti. Formira redak, uredan špalir. Dobro nakuplja šećer i daje visokokvalitetna, harmonična vina. Grožđe sazreva nešto pre rizlinga italijanskog. Za preporuku je uzgojni oblik Gijov jednogubi i mešovita rezidba. Luk treba da ima 8 - 12 rodnih okaca, ali voditi računa sa opterećenjem čokota rodnim elementima. Odlikuje se otpornošću na sivu trulež grožđa i visokom tolerancijom na plamenjaču i pepelnicu, pa se može gajiti uz vrlo redukovanu zaštitu, a u nekim godinama i bez nje. Pogodna je za organsku proizvodnju vina.
Bačka. Vinska sorta, bujna, velike i redovne rodnosti. Sazreva u drugoj epohi (druga polovina septembra). Nakuplja oko 20 % šećera, uz dovoljno kiselina za proizvodnju kvalitetnog vina, neutralnog mirisa i harmoničnog ukusa. Za preporuku je uzgojni oblik Gijov jednogubi i mešovita rezidba. Luk treba da ima 8 - 12 rodnih okaca, ali voditi računa sa opterećenjem čokota rodnim elementima. Ispoljila je visoku otpornost prema niskim zimskim temperaturama i gljivičnim bolestima. Ova sorta se može gajiti po principima organskog vinogradarstva, čak i u reonima sa visokim rizikom od zimskih mrazeva.
Panonka. Vinska sorta, umerene bujnosti, sa uspravnim rastom lastara i malim brojem slabih zaperaka. Formira redak, uredan špalir, lak za održavanje. Grozd je rastresit, bobice okrugle, žutozelene, sočne, prijatnog ukusa. Za preporuku je uzgojni oblik Gijov jednogubi i mešovita rezidba. Luk treba da ima 8 - 12 rodnih okaca, ali voditi računa sa opterećenjem čokota rodnim elementima. Sazreva nekoliko dana pre Rajnskog rizlinga. Dobre je rodnosti. Redovno nakuplja preko 20 % šećera u širi, uz visok sadržaj kiselina. Daje visokokvalitetna vina. Panonka se odlikuje otpornošću na plamenjaču i pepelnicu i visokom tolerancijom prema botritisu. U većini godina se može uspešno gajiti bez primene pesticida. Vrlo je pogodna za organsku proizvodnju grožđa.
Morava. Vinska sorta, umerene bujnosti. Grozd je rastresit, bobice okrugle, zelene, sočne. Vegetaciju započinje malo ranije od Rajnskog rizlinga, a grožđe sazreva približno istovremeno sa njim. Za preporuku je uzgojni oblik Gijov jednogubi i mešovita rezidba. Luk treba da ima 8 - 12 rodnih okaca, ali voditi računa sa opterećenjem čokota rodnim elementima. Rodnost u znatnoj meri oscilira po godinama, od skromne do vrlo visoke. Nakuplja oko 20 % šećera uz visok sadržaj kiselina u širi (od 10 - 20 g/L). Vino je vrhunskog kvaliteta sa karakterističnim mirisom, koji podseća na Sovinjon. Sorta je vrlo otporna na sivu trulež grožđa i plamenjaču, a srednje osetljiva na pepelnicu. Sa nekoliko tretmana sumporom, ova sorta bi se mogla vrlo uspešno gajiti u organskoj proizvodnji grožđa.
Za napred navedene sorte, u zavisnosti od određene sorte, autori su: P. Cindrić, N. Korać i B. Kovač.
Obrada, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije