INTEGRALNA PROIZVODNJA VOĆA I GROŽĐA.

Kod integralne proizvodnje voća i grožđa, pre podizanja voćnjaka obavljaju se detaljna pedološka i agrohemijska ispitivanja. Ako je struktura zemljišta povoljna, ne primenjuje se duboko oranje, već se zemljište priprema razrivačima i plitkim oranjem čizel plugovima. Za popravku zemljišta koriste se organska đubriva, a mineralna samo ukoliko je veći nedostatak nekog hranljivog elementa. U redovnoj proizvodnji prati se plodnost zemljišta, a mineralna đubriva se primenjuju samo da bi se održala zadovoljavajuća snabdevenost hranljivim elementima i nadoknadila količina koju voćke iznesu iz zemljišta za izgradnju plodova i grančica.
Suzbijanje korova obavlja se mehanički ili zatravnjivanjem zemljišta, zastiranjem zemljišta slamom ili folijom, a herbicidi se primenjuju samo izuzetno.
Zaštita pesticidima obavlja se sa zelene i žute liste koji ne ostavljaju štetne rezidue na plodovima. Pažljivo se prati biologija prouzrokovača bolesti i štetočina, kako bi se uspešno, sa manjim brojem tretiranja obavila zaštita. U ovome značajnu ulogu ima prognozno - izveštajna služba. Hemijska zaštita voćaka i vinove loze se preporučuje kada su iscrpljene mehaničke i agrotehničke mere u biljnoj proizvodnji (izbor sorti i hibrida, održavanje zemljišta, đubrenje, prostorna izolacija, navodnjavanje i dr.), korišćenje i očuvanje prirodnih neprijatelja štetnih organizama, uključivanjem bioloških (žive ograde, žbunovi, raznovrsne potkulture, kućice za korisne ptice, motke za sletanje ptica grabežljivaca, grabežljive grinje, parazitske osice, osolike muve, zlatooke, stenice i bubamare, biološki insekticidi), a zatim i biotehničkih mera zaštite (npr. upotreba feromona), a hemijske mere borbe protiv štetnih organizama se primenjuju kada štete na biljkama nisu veće od troškova upotrebe pesticida, odnosno do ekonomskog praga štetnosti i u ovome važnu ulogu ima izveštajno - prognozna služba. Pored mehaničkih, upotrebljavaju se biološke mere, biotehničke (upotreba feromona - metoda zbunjivanja i upotreba feromonskih klopki, svetlosne lovne lampe, privlačujući mamci bojom ili mirisom, biotehnički insekticidi, koji ometaju razvoj ili presvlačenje larvi insekata, zvučni aparati za zaštitu od ptica). Navedena prognozno - izveštajna služba i određeni pesticidi se primenjuju kada štete ne prelaze ekonomski prag štetnosti (napred objašnjeno, dipl. ing. Stanko Nekić, 2011.). Posebno se prati biologija korisnih insekata, kako bi se oni pri tretiranju sačuvali, povećala njihova brojnost i tako parazite držali ispod praga štetnosti. Primenom atomizera nove konstrukcije, koji stvaraju mikroskopske kapljice (oko 0,05 do 0,1 mm) usmerene prema kruni voćaka, smanjene su doze pesticida, vode i omogućeno je bolje prekrivanje plodova i lišća, a sprečeno je zagađivanje zemljišta.
Navodnjavanje se izvodi prema fiziološkim zahtevima voćaka u toku porasta i razvoja, nakon detaljnih ispitivanja vodnog kapaciteta zemljišta, meteoroloških uslova i specifičnosti pojedinih vrsta voćaka i vinove loze, tako da se troši manje vode i energija nego kod intezivne konvencionalne proizvodnje.
Rezidba voćaka obavlja se sa što manje skraćivanja vodilice i bočnih grana, već se više grane povijaju tako da se podstiče reproduktivna faza u odnosu na vegetativnu. To omogućava rano i redovno plodonošenje, a kvalitet plodova se održava proređivanjem.
Berba plodova obavlja se u optimalnom fiziološkom trenutku, bez obzira na zahteve tržišta, a plodovi se ne tretiraju fungicidima pre unošenje u hladnjaču. Plodovi se iznose na tržište kada su prirodno sazreli.
Integralna proizvodnja nosi u sebi značajne rizike u smanjenju prinosa, kvalitetu plodova i dužinu čuvanja u skladištima. To će u budućnosti nametnuti zahtev da se novi voćnjaci i vinogradi zasnivaju na plodnim zemljištima radi manjeg korišćenja mineralnih đubriva i na višim nadmorskim visinama, radi manjih potreba u zaštiti. U proizvodnju će se vratiti neke stare vitalne sorte, uvesti nove i stvoriti otporne i tolerantne sorte prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama. Danas, dosta je urađeno na tom planu, ali je neophodna edukacija proizvođača i regulacija plasmana na strano i domaće tržište (zapažanje, dipl. ing. Stanko Nekić, 2014.).
Usvajanjem principa integralne proizvodnje veoma brzo bi došli do proizvoda, koji mogu da konkurišu na tržištu Evrope. U sledećoj tebeli je prikaz minimalnih, optimalnih i maksimalnih nadmorskih visina za voćke i vinovu lozu u intezivnim sistemima gajenja.
Kao što vidimo i integralna proizvodnja voća i grožđa, sa autohtonim sortama i novostvorenim sortama otpornim ili tolerantnim na parazite, ima ulogu u multifunkcionalnoj poljoprivredi, sa signifikantnom primenom u seoskim domaćinstvima.
Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije