Želiš opstati? Preradi voće, povrće, mleko - isplati se!

Većina povrća kojim snabdevam svoje doaćinstvo dolazi direktno od proizvođača. Samo ove nedelje mi je moj Damir doneo jaja, svinjsku mast, salatu, praziluk, krompir, luk i sve drugo sezonsko povrće. Da, doneo mi je jer ne stignem na pijacu tokom nedelje. Ja mu pošaljem SMS, a on mi sutradan na posao donese sve što mi treba i šta on tada ima. On meni robu, ja njemu novce i svi zadovoljni. 

Ipak, većina ljudi, posebno moje generacije, povrće, voće i druge proizvode kupuje u supermarketima. Ne treba im zameriti, jer nas vreme gazi i nema svako (ili se ne seti da bi to moglo biti rešenje) svog Damira i njegovu poljoprivrednu zadrugu, da mu donese šta mu je potrebno tu nedelju za kuvanje. A u supermarketima ponuda samo takva - povrće koje ne moraš ni prati ni seći, već je gotovo za kuvanje - bilo sveže, zamrznuto, konzervisano ili već napola pripremljeno - već spremno za mikrotalasnu. 

Koliko poljoprivrednik zaista zaradi?

I sve je više takve hrane jer je sve više onih koji takvu hranu konzumiraju. Ipak, u tom prehrambenom lancu valja se zapitati - koliko na kraju poljoprivrednik zaradi? 

Nedavno smo objavili informaciju o tome kako u Americi (SAD) za svaki dolar koji potrošači odvoje za hranu, samo 7,8 centi ide američkom farmeru. 

Za svaki dolar potrošen na hranu američki poljoprivrednik dobije tek 7,8 centi

To bi značilo da bi moj Damir, na primer, za kilogram krompira koji sada košta 100 dinara dobio 78 para Ili bi za kilo meda koji košta 1.000 dobio samo 7,8 dinara. Kada se ne bi bavio direktnom prodajom nego svoju robu prodavao otkupljivačima, ostalo bi mu još manje. 

Hrana skupa, a farmer dobija mrvice

Sigurno nema osobe kojoj trenutno nisu na pamet pali malinari koji su ispod cene prodavali svoje maline otkupljivačima, a slično je prošle godine bilo sa svim voćarima. 

Ipak, na našim prostorima ovakav prosek nije izračunat, a i pitanje je hoće li američki trend pripreme hrane ikada u takvom obimu zaživeti kod nas. 

Ipak, danas potrošači, posebno Milenijalci pa i na našim prostorima, sve manje kuvaju kod kuće. Hrane se u restoranima, menzama i kao, što smo spomenuli, kupuju već obrađenu hranu. Takvu je hranu neko morao očistiti, naseći, termički obraditi, transportovati i još mnogo drugih procesa obaviti pre nego što ona završi na nečijem tanjiru.

Kako nahraniti milenijalce?

Oni svoju hranu skupo plate, a farmer dobija mrvice. 

Proizvodu treba dati dodatu vrednost 

Zbog toga bi povrćari, voćari, ali i stočari svojoj hrani trebali dati dodatu vrednost. Imamo sjajnih primera gde voćari, posebno kada se udruže, uspevaju opstati jer od svojih plodova prave rakije, pekmeze, sokove i druge proizvode koje plasiraju ne samo na pijacama, nego i sajmovima širom zemlje. 

Mladi proizvođači udruživanjem do bolje tržišne pozicije

Kada smo već spomenuli maline - cena koju su otkupljivači prošle godine davali za kilogram maline bila je od 50 do 140 dinara. Oni koji su malinu preradili u, na primer džem, danas teglicu od 370 grama prodaju po ceni od 400 dinara.

Povrćari od svojih plodova prave kiselu i slatku zimnicu - od običnih kiselih krastavaca preko ajvara do egzotičnih pekmeza od zelenog pardajza i tikvi. 

Mleko krava, koza i ovaca sjajna je sirovina za sve vrste sireva koji su sve više na ceni u svetu, a naše podneblje, bogato lekovitim biljem takvim proizvodima može dati posebnu notu na kojoj se može stvarati poznati brend. 

I koji god članak o ovakvim proizvođačima čitali, oni u većini slučajeva tvrde da za njihovim gotovim proizvodima vlada prava pomama i da ne stignu napraviti onoliko koliko mogu prodati. 

Rešenje je i u internetskoj prodaji

Osim na pijaci, pogotovo mlađi proizvođači sve se češće odlučuju na prodaju putem interneta, većinom Fejsbuk društvene mreže na kojoj prate proizvodnju u svakoj njenoj fazi što se kupcima posebno sviđa. Kupci naručuju proizvode, a proizvođači im naručeno dostavljaju na kućni prag. Istina, ovakav način proizvodnje povećava cenu proizvoda, ali i priliku za bolju zaradu. 

Maline u tegli - prilika za zaradu

Važno je znati i svoj proizvod da plasirate - pronaći adekvatno rešenje za ambalažu, znati ga prezentovati i ponuditi na pravim mestima, ipak saveti o ovom delu poslovanja, uvek se mogu naći na internetu ili od drugih, uspešnih proizvođača. 

Zaključak je da ako današnji poljoprivredni proizvođač želi dostojanstveno da živi od svog rada, mora pratiti trendove i navike kupaca te im se prilagoditi kako bi svom proizvodu dao dodatu vrednost i uspešno ga prodao.