Zašto se kaže "skupo kao svetog Petra kajgana"?

Nesumnjivo ste već čuli izraz "skupo kao svetog Petra kajgana" ili "koštalo ga k'o svetog Petra kajgana" u značenju da je neko preskupo platio neku inače jeftinu stvar ili uslugu. I mene je ovaj izraz veoma zanimao još od detinjstva.

Tražila sam objašnjenje, najpre od starijih, zatim i u etnološkoj literaturi. Čajkanović navodi nekoliko verzija nastanka ovog izraza. Moja baba Ljuba Perunović rođ. Marić odgovorila mi je otprilike "otkud znam, valjda negde nije platio kajganu pa su ga istukli". Ko, sveti Petar? Nije platio kajganu u krčmi? "Pa, izgleda. Ne znam, ne gnjavi me, to se samo tako kaže..." 

Međutim, moja druga baba, Radinka Ninčić rođ. Pakaški ispričala mi je, po mom mišljenju, najbolju priču.  

Prerušeni putnici i siromašna udovica

Išli tako Hristos i sveti Petar po svetu, posećivali mnoge zemlje i narode, a sve to da bi ustanovili koji ljudi su najbolji i najgostoljubiviji. S tim ciljem, bili su prerušeni u siromašne putnike, skromno odevene i sa minimumom prtljaga. I sad, zamislite, dan hladan, oblačan, vetar duva, kiša pada (u nekim babinim verzijama bilo je i snega do struka), a njih dvojica tako idu od sela do sela i niko neće da ih primi na prenoćište.

Negde samo kažu "nema mesta", negde psuju i teraju ih, negde bacaju kamenje i puštaju pse. Već i mrak pada, putnici se pripremaju da zanoće negde u šumi, kad im jedan prolaznik doviknu "pa idite u kuću siromašne udovice, niko drugi vas neće primiti." Tako se i desilo. U maloj ruševnoj kućici našli su mesto za noćenje, kod siromašne udovice sa mnogo dece. 

Genijalna priča babe Radinke

Ovde sledi babino objašnjenje, tako genijalno da je prava šteta što ga nijedan etnolog nije zabeležio: Siromašna udovica je primila putnike ne zato što je bila mnogo željna gostiju, nego zato što nije imala načina da se zaštiti od njih. Deca mala, muž umro, odraslih muških srodnika nema, verovatno nije imala ni psa. Primila je dakle putnike, stavila poslednju cepanicu na vatru i počela da sprema večeru. 

U kući se od hrane inače nalazilo samo malo ulja, nekoliko jaja i pregršt brašna koje je žena uz mnogo truda pokupila sa dna posude i napravila jedino što je mogla - kajganu. Međutim, Hristos, koji je ljubazno razgovarao sa dečicom, učinio je da kajgana raste i naraste, i za čas, na stolu se nalazila puna, prepuna posuda vrućeg i ukusnog jela! 

Tad Hristos šapnu svetom Petru, "pogledaj kako deca željno gledaju kajganu! Ja ne mogu ni zalogaj, idem da spavam, a mogao bi i ti." I reče kako nije gladan, pozdravi se i ode da legne. 

Zbog alavosti Svetog Petra...

Međutim, sveti Petar ostade u prijatnom razgovoru sa domaćicom, pa, reč po reč, pojede svu kajganu, praćen zgranutim pogledima gladne dece koja nisu ni okusila večeru da ne bi uznemirila gosta. 

Ujutro, Hristos se sprema za polazak, sveti Petar sa njim, ali, Hristos mu kaže: "Aaa neee, ti ne ideš." Kako, zašto? "Ti ostaješ u ovoj kući da radiš godinu dana za ovu porodicu, zato što si pojeo kajganu ispred gladne dece i njihove majke."

I sveti Petar ostade da radi za siromašnu udovicu. Popravio joj je sve u kući, zamenio crepove kroz koje je padala kiša, sredio ogradu, zasejao baštu, odgajio voće i povrće. Vremenom, udovica je počela da ga iznajmljuje svojim komšijama, pošto je bio odličan radnik i znao svaki zanat. Prođe tako godina. Kad je kazna istekla, zove Hristos svetog Petra da se vrati na nebo.

- "Hvala ti, ali ostaću još godinu dana, dok ovi najmanji ne ojačaju".

- "Pa kako ti je tamo među ljudima?" 

- "Sve je dobro, na svemu ti hvala, ali kajgana skupo me stajala", odgovorio je, prema babinoj priči, sveti Petar.