Šta seljaku znači "veći agrarni budžet"?

Radost u kući Nebojše Radića u Bačkom Brestovcu. Stiglo rešenje od Ministarstva poljoprivrede o subvencijama za tovne svinje. Za 2017. godinu! Čeka se isplata više od 130.000 dinara. A za 2018. - videćemo. Evo, približava se i 2019.

Naravno, ovo "radost" je sa golemom dozom cinizma i crnog humora. Ali tako je kod našeg naroda. Kada je najteže - okreni na šalu. Uz to svi vrlo dobro znate koliko je onih u vašem okruženju, kod poznanika, prijatelja, kolega, koji čekaju na državni dinar koji dobrano kasni.

"Izvršenje" budžeta

U iole normalnim državama, Vlade opstaju ili padaju na pitanju budžeta. Kako se približi kraj godine, opet u tim normalnim državama, Vlada bi trebalo Parlamentu (Skupštini) da podnese izveštaj kako je utrošila novac poreskih obveznika. Tu praksu mi u našoj miloj Srbiji nemamo već godinama. Dakle, vlastodršci raspolažu sa našim novcima kako im se prohte. Ili sve ide po principu "seci uši, krpi d..e", u prelivanju među ministarstvima, pa ne znaju šta bi Parlamentu rekli. Vrlo dobro znate šta bi se desilo nekoj firmi ili čak udruženju građana kada Agenciji za privredne registre na kraju godine ne bi podneli završni račun. Narodna skupština Republike Srbije ovim nečinjenjem se distancira od svoje osnovne funkcije - kontrolnog organa Vlade.

A tek novi budžet?

Umesto da novi budžet za 2019. bude jedina tačka zasedanja Narodne skupštine, s obzirom na važnost ovog pitanja, skupštinska većina je donošenje ovog zakona "zatrpala" sa još 61 tačkom dnevnog reda.

Seljake će i u 2019. nastaviti da "žulja" nedostatak "plavog dizela". U Ministarstvu poljoprivrede su elegantno "vruć krompir" prebacili u dvorište Ministarstva finansija. Da podsetim da su agroekonomisti uzračunali da seljaci godišnje na potrošeno gorovo plate akciza i pdv-a u iznosu od više od 30 milijardi dinara.

Ministar najavljuje 52 milijarde dinara namenjenog agraru. Očekuje se i da skupštinska većina podrži taj predlog. Naravno, u ovu masu su uračunata i prenesena dugovanja iz ove i prethodne godine. Neki od upućenijih procenjuju da je reč o sedam milijardi dinara, ali za sada se to pouzdano ne može tvrditi.

Kada je o direktnim davanjima reč, ratarima ostaje "grandioznih" 4.000 dinara po hektaru,  a slavodobitno se najavljuje povećanje sa 10.000 na 15.000 dinar po grlu za tov junadi.

Važno će biti i koliko će proći od usvajanja budžeta do donošenja uredbe o trošenju novca namenjenog agraru. Da podsetim da je ove godine prošlo 60 dana.

Kada Skupština usvoji budžet, videćemo da li će deo namenjen agraru biti kao i predhodnih godina manji od zakonom zagarantovanih 5%.

Ko će toviti svinje?

A naš sagovornik s početka priče, Radić, u sezoni svinjokolja nedavno je prodao 50 tovljenika po ceni od 140 dinara po kilogramu. Ukršta jorkšir krmače sa landras nerastovima. Tovi od 153 do 160 dana. Prosek tovljenika za taj period je 109 kilograma. Mesnatost je iznadprosečna. Sam proizvodi stočnu hranu. Izuzetan je i u ratarstvu, a to potvrđuju i ovogodišnja proizvodnja kukuruza na pojedinim parcelama od 16 t/ha (sa 13,89% vlage), pet tona soje po hektaru ili osam tona pšenice. Sve to nije dovoljno za značajniji pozitivan bilans na kraju godine. Rezultat - smanjenje sa 15 na 10 krmača u oboru. Jasna poruka kreatorima agrarne politike.