Posle štete od nevremena na koga upirati prstom?

Kažu, poljoprivreda je 'fabrika pod otvorenim nebom', a kad se to nebo otvori i odnese seljaku svu letinu - koga onda kriviti? Državu, klimatske promene, HAARP, Evropsku uniju, sebe?

Dok su poplave nosile splavove, mehanizacije, potopile kuće, njive, plastenike, malinjake - mogli smo samo da gledamo. Onda je došao ministar Nedimović u Loznicu i konstatovao da je "poplavljeno 250 hektara obradivih površina, 200 domaćinstava sa ekonomskim dvorištima, pri čemu je voda prodrla i u približno 50 kuća". Zatim, je istakao "da je važno to što u ovom trenutku nema ljudskih žrtava, i dodao da će Vlada Srbije spremiti program, kao i prethodnih godina, da pomogne ljudima čiji su objekti ugroženi", navodi se na sajtu Ministarstva poljoprivrede.

Kao i prethodnih godina?

Kako je, ne tako davne 2015. godine, pisao Danas, nakon što su Srbiju u maju, a zatim i u septembru 2014. godine pogodile katastrofalne poplave, za sanaciju štete u domaćinstvima izdvojena je suma od 4,7 milijardi dinara, a materijalnu pomoć je dobilo 19.780 domaćinstava, pisalo je u izveštaju koji je onda Kancelarija za pomoć i obnovu poplavljenih područja uputila ovoj redakciji.

Ukupna šteta od poplava bila je procenjena na 1,7 milijardi evra, a Vlada Srbije je u decembru 2014. godine usvojila Nacrt programa za upravljanje rizicima od elementarnih nepogoda, koji će biti realizovan u saradnji sa Svetskom bankom, UN i EU. Za realizaciju programa prevencije je do tada obezbeđeno više od 70 miliona evra.

Prema tvrdnjama stručnjaka, razmera štete od majskih poplava doprineo je decenijama zapušten sistem odbrane od poplava.

U valjevskom kraju 100 hektara najplodnije zemlje pod vodom

Pre nego što nas zaboli glava od brojki, vratimo se na "decenijama zapušten sistem odrabrane od poplava". 

Jesmo li?

Onda se prisetimo jedne male izjave ministra Nedimovića od prošle godine posle majskih nepogoda za Danas, da će "program nadoknade štete biti isti kao 2014. i 2016. godine. Istakao je i da je problema bilo u nekim opštinama gde ljudi nisu ustupili zemljište da država izgradi nasip".

A da se ipak osiguramo?

Inače, na sajtu Republičke direkcije za vode piše da 'odbranu od poplava organizuje i sprovodi javno vodoprivredno preduzeće na vodama 1. reda i na sistemima za odvodnjavanje u javnoj svojini, a na vodama 2. reda jedinica lokalne samouprave, u skladu sa opštim planom i operativnim planovima za odbranu od poplava'.

Proradilo klizište u vranjskom naselju Sobina - opasnost od novih

Eto, samo da podsetimo da su u jednom mestu na jugu Srbije, organi lokalne samouprave ostavili ulicu pored koje je bilo aktivirano klizište bez znaka upozorenja, te da je na kraju šofer jedne od građevinskih mašina dovezao šut i njime zatvorio ulicu.

Takođe, Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima izjasnila se da ne pruža pomoć poljoprivrednim gazdinstvima, jer Zakon o obnovi ne pokriva štetu koja je prethodno mogla biti osigurana. Država za poljoprivrednike daje i do 70 odsto subvencija za osiguranje useva od elementarnih nepogoda, kažu.

Za štete od poplava poljoprivrednici neće primiti pomoć?

Drugim rečima - ko vam kriv, što se niste osigurali? 

Osigurali od grada, mraza, klizišta, zemljotresa, poplava? Već je dobro poznato da veoma mali broj građana, a naročito poljoprivrednika Srbije osigurava svoje useve, kuće, životinje, mehanizaciju od raznih nevolja. Da li je razlog tome visoka cena polise, nepoverenje u osiguravajuće kuće ili možda neukost i tvrdoglavost naših proizvođača hrane?

Čini se da se nevolje, obećavanja, krivica i upiranje prstom ponavlja iz godine u godinu. Zato se pitamo, koga kriviti, a od koga se osigurati; od sebe, Evropske unije, HAARP-a, klimatskih promena, države?