Pančevački ratari: "Gde je put našeg spasenja?"

Vladavina kartela - monopolista, raznih veletrgovaca i mutivoda po 'blagoslovu' postojećeg režima vlasti i u zajedničkom sudejstvu daju katastrofalne rezultate; posledice po naše ratare (naročito posle 2013. godine do danas), koji su skoro 'samleveni', poniženi i potcenjeni da se pod izgovorom tržišta, kog zapravo nema, jer monopolisti u sprezi sa državom poništavaju tržišnu utakmicu i osnovne ratarske proizvode (pšenica, suncokret, kukuruz, soja) proizvedeni teškom paorskom mukom odlaze u bescelje.

Odlukom da idemo u pravcu integracija u Evropsku Uniju (EU) i tržišnu ekonomiju, ukinuta je planska privreda i samim tim sigurni ekonomski pariteti cena u agraru i van prema reprodukcionom materijalu i sredstvima za rad - mehanizacijom, koji su bili kičma stabilnosti i sigurnosti u poljoprivrednoj proizvodnji. Zauzvrat dobili smo ovo grozno haotično i neodrživo stanje, koje nas vodi u provaliju bez dna (mnogi su već 'nestali').

Veliki dispariteti cena i sramna štetočinska politika niskih otkupnih cena osnovnih ratarskih proizvoda, bez adekvatne zaštite i subvencija u vidu direktnih davanja kao u EU dovode ratare u očajno i beznadežno stanje, jer veoma dugo traje sunovrat u ratarstvu ali sigurno tonemo i nestajemo kao proizvođači, kao nesrećni putnici sa "Titanika" posle udara u ledeni breg na sred okeana.

Šta smo toliko skrivili?

Sam Bog zna! Ovaj režim teško nas kažnjava i žigoše, možda i zato što zna da su naši poljoprivrednici fanatično odani svojem zanimanju i proizvodnji novih vrednosti u agraru.

Mi ratari se sada osećamo, kao da smo u 'koncetracionom' logoru, pod budnim okom 'okupatora' i našim radom u nenormalnim uslovima, presipamo iz šupljeg u prazno i čekamo konačnu egzekuciju.

Zašto je takav odnos države, režima prema ratarima - valjda da opljačka i zastraši nove naraštaje i 'otera' ih u inostranstvo da potraže koru hleba - tuđinskog.

Na dugom i vrlo neizvesnom putu, ka EU, država je ukinula carinsku i vancarinsku zaštitu naših proizvođača, kao i prelevmane kao zaštite od damping cena iz inostranstva, a istovremeno nije uvela adekvatne podsticaje po hektaru, kao u EU (od 300-600 evra po jednom hektaru), dok podsticaji po grlu postoje.

Direktna davanja i regres za seme, đubrivo i gorivo, su neka ukinuta, a neka svedena na simboličan iznos (sa 14-12.000 na sramnih 4.000 po ha), na svega 20 hektara po gazdinstvu, što znači sredstva su umanjena za 15 puta, dok su u okruženju, i EU subvencije veće za 10-20 puta.

Konkuretnost naših ratara prema evropskim farmerima je u potpunosti onemogućena - i sada su naši ratari na kolenima ili u 'pužećem položaju' prema farmerima Evropske Unije.

Pošto je ovaj režim razorio porodično poljoprivredno gazdinstvo kao stožer i osnovnu ćeliju naših sela i društva u celini, obraćamo se osim medija i šire javnosti i našoj stručnoj javnosti (ukoliko postoje).

Ukoliko naša stručna javnost u agraru 'vidi' naš položaj mnogo pozitivnije - nego što to mi vidimo i još važnije osećamo na sopstvenoj koži  - neka nam ukažu gde je put našeg spasenja?

Autor teksta: Jovan Negovan