Orah: Za plodnost i bogatstvo ili za "dušu" precima?

Orah je neizostavan u narodnim običajima tokom cele godine: nekadašnji poljoprivrednici smatrali su ga bukvalno svetim drvetom. Sve na ovom drvetu, od korena do vrha stable, list i plod, posvećeno je precima. Pod orahom ne valja spavati jer će spavača zadesiti teška glavobolja, niti se treba na njega peti, jer čoveka može uhvatiti takva vrtoglavica da će se srušiti na zemlju i ostati nem danima, ponekad i doživotno. Verovanja su.

Ne saditi blizu kuće

Uživa najveće poštovanje i učestvuje u većini obreda povodom velikih zimskih praznika. Kao drvo predaka, često se pominje u narodnim bajkama i pesmama. Kao plod, posmatra se kao moćan zaštitnik od svake zle sile, obavezan je na trpezi za Badnji dan i Božić, ne samo kao jelo nego kao obredno sredstvo.

Srbi iz inostranstva ulažu u uzgoj oraha u despotovačkoj opštini

Još su antički Rimljani na mladence i svatove bacali orahe, želeći na taj način mladom paru plodnost i bogatstvo, a verovanje u zaštitničku moć ovog ploda ostalo je neokrnjeno do danas. Njegova afrodizijska moć poznata je u mnogim verovanjima, naročito ako se jede u kombinaciji sa medom. Orah je u sastavu koljiva koje se kuva "za dušu" precima. Zato se ne sadi blizu kuće, nego na okućnici, jer, opet prema verovanju (koje je potvrđeno i naučno) slabo koja biljka može da raste ispod njegove bogate lisnate krošnje pune tanina i drugih gorkih sastojaka.

Lokalne podružnice veštica

Orah, prema staroj praksi, sadi i presađuje najstariji član porodice, verujući da će mu obezbediti život sve dok stablo ne odeblja kao ljudski vrat (negde kažu: kao struk) a to traje godinama.

Kao drvo predaka, "senovit" je i kad treba da se poseče, to mora da uradi neko izvan kuće, nikako ukućani. Neka stabla uživala su takvo poštovanje da blizu njih ljudi nisu smeli ni da prolaze, naročito noću, jer se verovalo da se na takvim stablima okupljaju lokalne podružnice veštica. Vuk Karadžić i drugi etnolozi pominju jedan takav orah kod sela Moldovina u Sremu.

Za srce i kosu

Svi običaji i verovanja povodom oraha su veoma stari i znaju ih, u različitim oblicima, svi evropski narodi bez izuzetka. U narodnoj medicini njegov plod smatra se kao lekovit za srce, kosti, zube, desni, organe za varenje, za čišćenje i jačanje organizma. Savremena medicina potvrdila je većinu ovih verovanja, dodajući još da mlad plod sadrži velike količine vitamina C, a zreo plod nezasićene masne kiseline koje su odlične za ceo organizam kao pomoćno sredstvo za jačanje mišića i regulisanje težine.

Zašto se nedovoljno gaje orasi?

Od davnina se svež list oraha koristi kao obloga za rane i kožne bolesti, dok čaj od svežeg lišća služi za jačanje kose i uspešno pokriva sede vlasi  - ne pije se, nego koristi kao losion i preliv. Orahovo drvo i list sadrže gorke materije i etarsko ulje koje je nekad korišćeno za zaglađivanje kose u skladu sa tadašnjom modom, ali je izašlo iz upotrebe zbog jakog gorkog mirisa.

Lako se proda jer svi mogu da jedu

Što se tiče trpeze, orah je prava blagodet, sita i laka hrana, pogodna za različita jela, od grickalica do salate, a obavezan je u različitim slatkišima, štrudlama, savijačama, baklavama, tortama, nemoguće je nabrojati jela koja se prave s orasima. U vreme posta, čak se i sarme pune mlevenim orasima i jedina granica upotrebe ovog korisnog ploda je mašta.

Zanimljivo je da za konzumiranje oraha ne važe nikakve zabrane niti verovanja, ko ima svoje, jede ih bez ograničenja, ostali - kupuju i odgajivač po pravilu nema problema da proda svoj proizvod.