Njegovo visočanstvo – potrošač

U ekonomski razvijenim zemljama umesto termina „consumer“ sve se više govori o „prosumer“, termin koji opisuje osobu koja je aktivna u procesu dizajniranja, proizvodnje dobara i usluga koje koristi. S obzirom na snagu društvenih medija prosumeri postaju javni advokati robe i brendova, a njihov izbor odslikava njihove vrednosti, težnje i verovanja. Što više prosumera ostavlja svoje ocene na društvenim mrežama o određenim proizvodima, to je kompanijama koje ih proizvode teže da ignorišu "advokate javnosti". Nigde to nije tako očigledno nego u promenama na globalnom tržištu hrane. Hrana je postala izuzetno jeftina, i učestvuje sa manje od 10% u troškovima domaćinstva u tzv. „zapadnom svetu“.

Novi izazovi u proizvodnji hrane

Po prvi put u istoriji, najveći izazov u proizvodnji hrane uz tehnologiju i troškove proizvodnje postaje i uticaj na životnu sredinu, a zapadni teoretičari sve više spominju i takozvani "uticaj društva". Prodaja, masovno proizvodene hrane opada, a potrošači se okreću "čistim etiketama" (proizvodima bakine kuhinje) i organskoj hrani.

Prodaja gaziranih pića, čipsa, semena žitarica, zamrnute brze hrane, žvakaćih guma i voćnih sokova pala je za 25% u SAD u poslednjih pet godina. Na to su uticale naučne studije koje ovu hranu deklarišu kao nezdravu. S druge strane, raste prodaja piva iz manufakture (craft), hlebova napravljenih u manufakturi, domaćih sireva. Ovi proizvodi nemaju masovnu promociju mejnstrim medija već ih promovišu pojedinci i grupe na društvenim medijima i uticajni blogeri. S obzirom na to koliko se u zapadnom svetu koriste kompijuteri i prate društvene mreže taj uticaj se gotovo može izjednačiti sa "velikim medijima". Te promene su prepoznale vlade nekih država, civilna udruženja građana, kompanije koje se bave snabdevanjem i uslugama, kao i trgovački lanci. Time se otvorio novi kanal za zapošljavanje.

Dobrodišli u eru prosumera

Potrošače koji proučavaju komponente nekog prehrambenog proizvoda i proces njegove proizvodnje, a svoja saznanja javno dele na web-u, prepoznale su kompanije koje hranu proizvode te sada potrošačima daju sve više informacija o bezbednosti proizvoda i njegovim nutritivnim vrednostima. To je svakako izazov za "klasičnu" industriju hrane.

Prema mišljenju novinarke Forbsa, Suzane Gunelius, prosumeri su "advokati proizvoda i brendova". Genelius navodi da prosumeri preko društvenih mreža utiču kako na rast, tako i na pad poslovanja kompanija, rušeći ili podižući opštu sliku pojedinih proizvoda i brendova.

Proizvođači hrane i farmeri bi trebalo da idu prema zahtevima potrošača, ali ne samo zahtevima današnjice, već i predviđanjima njihovih očekivanja u budućnosti, rekao je Valter Rob, Alteh

Prioriteti potrošača, naročito u ekonomski razvijenim zemljama rapidno se menjaju. To utiče i na šire tržište pa tako i neminovno na pristup poslovanju velikih prehrambenih kompanija koje menjajući proizvodne procese menjaju tradicionalno prepoznatljive proizvode. Sve to utiče i na primarne proizvođače hrane, poljoprivrednike koje sirovinama snabdevaju manufakture u kojima se proizvode hrana i piće.

U istraživanju koje je obuhvatilo 12.000 učesnika u 37 saveznih država SAD, njih 20% je imalo sve karakteristike prosumera. U studiji se zaključuje da je kod potrošača došlo da slabljenja poverenja prema brendovima, a navodi se i sledeće: "U prošlosti su potrošači imali veliko poverenje u pojedine prehrambene brendove, danas prema njima vlada značajno nepoverenje".

Karakteristike prosumera

Za prosumera su tipiče tri karakteristike:

• Traži proizvode čija proizvodnja ne ugrožava agroekološki sistem.
• Okreće se ka organskoj hrani iz lokalne proizvodnje.
• Vole hranu proizvedenu po tradicionalnoj recepturi. Ocenjuju je kao zdraviju, a konzumirajući je i pričajući o tome utiču na podizanje statusa te hrane u bližem okruženju.

Promene u tradicionalnim prehrambenim kompanijama (Big Food) i u poljoprivredi su više nego očigledne. Sumirajući promene Njujork Tajms piše: "Potrošači zaobilaze američke prehrambene ikone ... prehrambene kompanije menjaju poslovnu politiku ka pravom smeru, ali to još ne garantuje njihov opstanak. Ako prežive prvi udar izmenjenih prehrambenih navika, moraju gotovo u potpunosti promeniti pristup proizvodnom procesu ... Pokret za hranu je u poslednjih nekoliko dekada uticao na promenu prehrambenih navika potrošača i otvorio im nove vidike".

Kako će na nove navike potršala odgovoriti farmeri i kompanije?

Prema listi Forbsa i magazina Food Processing istraživan je rad, Top 50 globalnih prehrambenih i kompanija koje proizvode piće. Uključene su bili, između ostalih, Wal-Mart, PepsiCo, General Mills, Kraft, Tyson, Smithfield, Nestle, i druge. Cilj istraživanja bio je identifikovati sadašnje i zahteve prosumera u budućnosti. Ispitivani su sadržaji njihovih websajtova i društvenih medija kao i intervjui sa najuticajnih 25 kreatora javnog mnjenja na društvenim mrežama. Svi odgovori kreatora su sumirani u osam kategorija: konkurencija, promena zahteva potrošača, lanac snabdevanja, bezbednost hrane, struktura tržišta, nutritivna vrednost i kvalitet, radnici i sigurnost podataka.

Konkurencija: Osim poznatih izazova kao što su oscilacija cena, pojava novih kompanija i proizvoda, ukazano je na problem "hijerarhije" kao i da zbog incidenta jedne kompanije sve u tom sektoru trpe posledice.

Promena zahteva potrošača: Sve je veći uticaj društvenih medija. Prosumeri stavovima nameću vrednost zdravstveno bezbedne hrane, značaj brige o dobrobiti životinja i manje prerađene hrane.

Lanac snabdevanja: Prosumersi očekuju odgovornost od svih učesnika u lancu snabdevanja i njihovo međusobno poverenje.

Struktura tržišta: Očekuje se promena u maloprodajnoj strukturi. Trgovci moraju ostaviti više mesta za proizvode sa dodatom vrednošću.

Bezbednost hrane: Proizvođačima se zamera nedovoljna posvećenost bezbednosti hrane i ispitivanje svake celine u lancu proizvodnje.

Hranjiva vrednost i kvalitet: Prosumeri zameraju proizvođačima da u proizvodnji hrane koriste i nezdrave komponente.

Radnici: Potrošači od proizvođača očekuju upošljavanje kvalifikovanijih radnika kao i da oni budu adekvatno plaćeni.

Sigurnost podataka: Prehrambene kompanije su dužne da čuvaju integritet potrošača kao i njihovih dobavljača i po tom pitanju se u budućnosti moraju više potruditi.

Šta sve to znači?

Ako se bavite proizvodnjom hrane, tesna saradnja sa prosumerima neminovnost je vašeg posla. Današnja očekivanja sutra će postati minimalni standardi. Hranjiva vrednost, bezbednost hrane, svežina i ukus biće razdelnice između uspešnih i neuspešnih kompanija, direktnih konkurenata na tržištu. Prosumeri čine 20% potrošača u zapadnom svetu, ali njihovi stavovi imaju dalek doseg. PR i marketing timovi velikih kompanija prate njihova zapažanja i u zavisnosti od njihove opravdanosti usmeravaju proizvodne procese. Za očekivati je da ovi trendovi postanu standard i u Srbiji. "Proizvođači hrane i farmeri bi trebalo da idu prema zahtevima potrošača, ali ne samo zahtevima današnjice, već i predviđanjima njihovih očekivanja u budućnosti". Rekao je Valter Rob, Alteh.