Masovna prenamena zemljišta iz šumskih u poljoprivredna i izlovljavanje krivci za COVID-19?

Kriza oko korona virusa se tek zahuktavala na našim prostorima, a već su se pojavili teoretičari zavere koji su upirali prstom u kineske, američke ili neke druge laboratorije, pa onda G5 mrežu i druge dnevne krivce za sve loše što nam se događa. Pojedini su osuđivali same Kineze kao naciju koja eto, jede slepe miševe, zmije i slične divlje životinje. 

Tada je jedna psihološkinja, zaboravih joj ime, istakla kako je u ljudskoj prirodi uobičajeno optužiti nekoga opipljivog, stvarnog, koga možemo imenovati, materijalizovati nego priznati da se radi o prirodnoj pojavi na koju ne možemo da utičemo i koju ne možemo da kontrolišemo. 

Bila je to ujedno i oslobađajuća, ali i zastrašujuća spoznaja koja je otvorila još jedno pitanje - da li je moguće da je ne možemo kontrolisati?

Ubrzo se pojavila i informacija o tome da naučnici već godinama pokušavaju da dokažu kako je upravo čovek eksploatacijom prirodnih resursa; šuma, zemljišta, vode, zbog intenzivnijih delovanja u industriji i poljoprivredi, doveo do ovakvih razarajućih katastrofa pa je ta tema ponovo došla u fokus. 

Kakve veze ima poljoprivreda sa korona virusom? 

Bliski kontakt s divljim životinjama

Promena namene zemljišta iz šumskih u poljoprivredna povećava kontakte između ljudi i divljih životinja potencijalno povećavajući šanse da se zoonoze, bolesti koje su zajedničke i ljudima i životinjama, pojave i šire dalje. 

Preko 200 opisanih zoonoza preti zdravlju životinja, ali i ljudi

Naučnici tvrde da bliski kontakt sa divljim životinjama kroz gubitak njihovog staništa, a zatim i kroz lov i trgovinu, povećava rizik od epidemije novih bolesti. Već znamo da se smatra da korona virus potiče od divljih životinja koje su ga prenele na ljude. 

U poslednjoj studiji, istraživači sa kalifornijskog univerziteta u Dejvisu proučavali su naučne radove o bolestima koje su do sada prelazile sa životinja na ljude. Te podatke su kombinovali sa podacima o riziku izumiranja pojedinih životinjskih vrsta koje je prikupila Međunarodna unija za očuvanje prirode (IUCN).

Otkriveno je da divlje životinje u opasnosti od izumiranja, ali i zbog gubitka staništa, usled ljudskog iskorišćavanja, prenose dvostruko više virusa koji mogu da izazovu bolest kod ljudi. 

"Kako se prirodno stanište smanjuje, divlje životinje dolaze u bliži kontakt sa ljudima. Prilagođavaju se antropogenim aktivnostima (onim koja su nastala delovanjem čoveka, op.a.) i modifikaciji svog prirodnog okruženja. To je ubrzalo nastanak bolesti među divljim životinjama", rekla je dr Kristn Džonson sa kalifornijskog univerziteta u Dejvisu, za BBC, dodavši kako nas ovo dovodi u opasnost od pandemije jer smo svi globalno povezani putovanjima i trgovinom. 

Pored toga, tu su legalna i ilegalna trgovina divljim životinjama zbog čega članovi Evropskog parlamenta i ekološke grupe zahtevaju njeno suzbijanje. Smatra se da je situacija slična kao u Kini, što mnogi ne mogu ni da zamisle. "Ovo je moglo da se dogodi i unutar Evropske unije. Činjenica da se već nije dogodilo je gotovo čudo", izjavila je za medije Rakel Garsija iz NVO Zastupanje i zaštita životinja (AAP).  

Da li smo zaista spremni na promene?

U vreme pandemije sve je stalo - i trgovina i putovanja, čitav svet. Naš otisak na planeti je postao lakši. Oči nam zasuze nad kozama koje se s planina spuštaju u puste gradove ili srnama i jelenima koji se slobodno kreću prometnim putevima. Očekujemo promenu i obećavamo kako će nakon ovoga sve biti drugačije.

Koze se spustile u grad - privukao ih mir, travnjaci i grmlje

Da li smo zaista spremni na promene? Jesmo li svesni koliki je trošak napravio ovaj zastoj i da najveći gubitnici, velike industrije, neće tako lako pristati na promene. Što je legitimno jer, na kraju krajeva, svi želimo da radimo i od nečega živimo. Lako ćemo se vratiti svakodnevnim rutinama koje uključuju egzotiku s drugog kraja sveta, a ne samo brašno, kvasac i bakin pekmez. 

"Možemo se obnoviti, ali dopustimo da se obnovimo pametnije. Zbog toga zaštićena područja i zakoni o zaštiti okoline moraju biti deo globalne strategije za smanjenje ili sprečavanje budućih bolesti", ističe u saopštenju Međunarodna unija za očuvanje prirode (IUCN). 

Takođe podsećaju na činjenicu koliko smo svi povezani, da je naše zdravlje povezano sa zdravljem životinja, ali i čitave planete. 

I da se vratimo na početak priče. Da li nam je lakše sada kada možemo da optužimo nekog opipljivog, nekoga koga najbolje poznajemo, s kim smo svaki dan? Možemo li se pogledati u ogledalo i priznati krivicu? Možda na evropskom kontinentu ne jedemo slepe miševe niti značajno krčimo šume da bismo povećali njive, ali sigurno je puno toga što možemo promeniti kako bismo pomogli u ozdravljenju naše planete, a onda i nas samih.