Loše vreme, malo vinograda - ipak, ima nade za naša vina?

Iako svi rezultati ni izdaleka nisu poznati, vidljivo je da ova 2020. godina, donosi potpuno nov pogled na mnoge ustaljene parametre u poljoprivredi, ne samo zbog virusa korona, nego i zbog sasvim neuobičajenih vremenskih prilika koje su uticale na poljoprivredne kulture.

Grožđe i vino omanuli su u nekim tradicionalno vinorodnim krajevima, kao što je na primer jug Francuske, upravo zbog neobično dugog sušnog leta, ali su se isto tako neočekivano proslavila područja gde zbog klime vino nije ni moglo da se uzgaja.

Velike vrućine negde uništavaju vinogradarstvo, a negde ga pokreću

Kanada i severozapad SAD-a, sa svojim hladnim i dugim zimama i kratkim letom, nikad nisu bili ubrajani u vinorodne krajeve, a to se, na čuđenje i samih odgajivača, dogodilo upravo ove, po mnogo čemu neobične godine. Posebno iznenađenje predstavlja Engleska, koja se zbog klime još od srednjeg veka ubraja u "pivske" zemlje dok je vino po pravilu uvozila, prvenstveno iz Francuske i južnoevropskih država (Španija, Italija) ili iz svojih prekomorskih kolonija sa klimom prijatnom za vinograde.

A za Srbiju platina!

Ove godine, međutim, situacija se promenila, pa su se na svetskim takmičenjima i tržištu pojavila, i rado dočekana, vina proizvedena u Engleskoj. 

Srbija nema razloga da bude nezadovoljna. Na manifestaciji "Decanter World Wine Awards", koja se tradicionalno održava u Londonu (ove godine se održavala pod izmenjenim okolonostima), gde se takmičilo 16.500 vina iz 56 država, vina iz Srbije osvojila su jednu platinastu, tri zlatne, dvadeset šest srebrnih i pedeset devet bronzanih medalja.

Platina i tri zlata za srpska vina stiže sa londonskog Dekantera 2020

Platinastu medalju osvojilo je belo vino Omnibus lektor šardone Vinarije Erdevik, nastalo od berbe grožđa 2015. godine. Zlatne i ostale medalje otišle su većinom vinima iz istočne Srbije, prvenstveno crnim. 

"Ničija nije gorela do...."

Nova ravnoteža na svetskoj vinskoj sceni nije novost i nije nužno uslovljena "godinom korone", kako se često pogrešno smatra. Menja se klima, a s njom i okolnosti za proizvodnju vina. List Danas još 2010. objavljuje istraživanje prema kome Francuska ima ozbiljnih problema da zadrži status vinske velesile, pa 10 godina posle, zbog posledica pandemije ulaže 250 miliona evra u vinare i proizvodnju vina.

Ipak, istraživanja u Srbiji pokazuju da se s godinama površine pod vinogradima jako slabo povećavaju. Proizvođači ovu pojavu objašnjavaju time da je vinogradarstvo izuzetno zavisno od vremenskih prilika i osetljivo na prolećne mrazove i nestabilna leta, a kao poseban problem navode praktično nepostojanje protivgradne odbrane u svojim opštinama i regionima. Setimo se samo župskog vinogorja koje je krajem maja ove godine potučeno gradom.

Najgore prošlo župsko vinogorje - upozorava se na porast vodostaja

Možda upravo prošlo leto, suvo, dugo i toplo, uz sve medalje za domaća vina, donese izvesno ohrabrenje.  

Ne smemo da čekamo

List Danas je takođe nedavno objavio podatak koji je iznenadio mnoge - da Srbija ima za sobom tradiciju vinskog turizma od 1899. godine. To izgleda neobično s obzirom na ratove u prvoj polovini XX veka, ali, izgleda je još krajem XIX veka bilo ljudi koji su nalazili zadovoljstvo u obilaženju vinograda i vinarija uz razumljivo degustiranje vina koja su tamo zatekli.

Mnogi su se u ovoj grani turizma našli slučajno, obilazeći ostale znamenitosti, ali, među njima se ubrzo izdvojio poseban sloj poklonika i posvećenika vinskog turizma, koji putuju po svojoj zemlji, često i po svetu, upravo zato da bi se divili vinogradima, posetili velike i male proizvođače, prisustvovali berbi grožđa i fazama proizvodnje vina da bi svoje putovanje krunisali upravo probanjem najboljih vina.

Ovakva šansa za razvoj turizma ne sme da se propusti, države koje su slavne po svojim vinima nikako je ne propuštaju, a ni Srbija ne bi smela da čeka.