Prosečan kupac u Srbiji počastiće sebe i porodicu malinom otprilike dva do tri puta u sezoni, kupujući u marketu ili na lokalnoj pijaci. Kupac u Australiji platiće za 125 grama ovog voća koliko i za pola kilograma kvalitetnog svežeg mesa. Zašto je to tako?
Istraživanjem Danas-a, poljoprivreda Srbije 2016. od maline zaradila 230 miliona dolara, što je 42 odsto ukupnog prihoda od izvoza voća za tu godinu, pa iako su rodne vrste zvučnih imena "vilamet", "heritidž", "miker" i drugo, zamenile nekadašnje divlje maline tako da prinos danas po hektaru može da dostigne 12 do 15 tona u Zlatiborskom i Moravičkom okrugu. Međutim, iako i otkupna cena raste, pa kilogram dostiže 250 dinara umesto nekadašnjih 109 i manje, tržište maline nikako ne postaje stabilnije.
Za malinu - 250 dinara?
Na oko 16.000 hektara u Srbiji uzgaja se poslednjih decenija uglavnom vrsta vilamet (North American Willamete) koja u ukupnom udelu proizvodnje učestvuje sa 90-95 odsto.
Kvalitet i privlačan izgled voća su poznati i priznati na svetskom tržištu, a ipak jedino sigurno što se tiče maline je protest malinara pre, u toku ili posle svake berbe i taj podatak se ne menja poslednjih dvadeset godina, premda su protesti organizovani i tokom poslednje decenije prošlog veka.
Rezultati za 2020. godinu pokazuju da je rod maline podbacio za oko 60.000 tona u odnosu na očekivanja, ali, za to postoje i jasni razlozi u vidu više sile. Vremenske prilike nikako nisu išle na ruku malinarima, bilo je poplava, perioda bez padavina ili jakih pljuskova. Na nekim površinama u Srbiji stradalo je i do 50 odsto roda, a zbog korone se i obezbeđenje radne snage odvijalo u nepovoljnim uslovima.
Berači iz udaljenih krajeva nisu mogli da stignu na sva područja gde su bili traženi, nekad zbog bojazni od zaraze koja je zaustavila mnoga putovanja, nekad jednostavno zato što nisu imali prevoz, malinari su bili nezadovoljni zbog toga, a radnici izjavljivali da im vlasnici parcela pod malinama nisu obezbedili uslove onako kako su obećali.
Malina je voće visokih nutritivnih svojstava, bogata vitaminima i mineralima i stoga blagotvorna za očuvanje zdravlja i značajna pri oporavku od mnogih bolesti, što joj priznaju klasična i alternativna medicina i naziva se zbog toga "crvenim zlatom", ali, zahteva i ozbiljna ulaganja pre svega u đubrenje, jer apsorbuje najvažnije sastojke iz zemljišta.
Nužno traži organizovanu i pravovremenu berbu (dan kašnjenja je ravan katastrofi) a pakovanje, skladištenje i transport takođe moraju da zadovolje čitav spisak uslova, jer neadekvatno pakovana i dovezena malina pretvoriće se usput u kašu pogodnu samo za pripremu soka ili rakije. Zato su malinari među prvima počeli da koriste usluge hladnjačara.
"Kraljica bobičavog voća" izgleda je ipak uspela da odoli svim domaćim i međunarodnim iskušenjima, zbog virusa korona i da se ovogodišnji rod pojavi na pijacama, u marketima i u izvoznim aranžmanima iako malinari i hladnjačari pamte bolje godine.
Prosečan kupac u Srbiji počastiće sebe i porodicu malinom otprilike dva do tri puta u sezoni, kupujući u marketu ili na lokalnoj pijaci po 200 ili 300 grama, ređe 500 grama. Smrznuta malina biće upotrebljena tokom hladnijeg dela godine, u kolačima, a kompot ili pekmez, koji zahtevaju veće količine voća, stavljaju uglavnom domaćinstva koja već proizvode maline, pa im 'pretekne' od berbe i otkupa.
Inače, u marketima Australije pakovanje svežih malina, ne od 500 grama, niti 200 grama, nego od 125 grama košta 5,74 australijska dolara - koliko i pola kilograma kvalitetnog svežeg mesa, pa vi vidite?
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka
Lasta: Donosi lepe vesti, olakšava porođaj, uvećava imovinu
WASDE izveštaj je baba Vanga globalne poljoprivrede, evo i zašto
Razmišljanja jednog običnog seoskog pulina: Od ovaca do protesta
Cene na berzama u poslednjih mesec dana porasle. Koliko i zašto?
