Farbanje jaja: Od varzila i ukrašavanja šarajlicom do šljokica i nalepnica

Pripreme za Uskrs dižu svako domaćinstvo, naročito poljoprivredno, naglavce - treba pospremiti svaki kutak u kući, obezbediti dovoljno hrane i pića za praznične dane, a neizostavno - obojiti (ofarbati) jaja.

Ovaj običaj nesumnjivo je veoma star, pošto su ljuske obarenih, a prethodno obojenih jaja nađene širom Evrope, u grobovima koji datiraju od pre 4.000 do 6.000 godina. Još u davna vremena primetile su žene (jer ceo postupak je u nadležnosti žena) da neke biljke mogu da trajno, a bezopasno da oboje jaja dok se kuvaju.

Ko kupuje jaja, zna da su upravo pred Uskrs najskuplja, a poljoprivrednici koji drže živinu pa dakle imaju i jaja iz svog kokošinjca, mogu da prepuste mašti domaćica kako će da izvedu ceo poduhvat, same ili uz veselo društvo svojih kćeri i prijateljica.

Lukovini nema ravne

Od prirodnih sredstava za bojenje jaja najpoznatija je lukovina - obične suve ljuske od svima poznatog crnog luka. Treba ih samo prikupiti u dovoljnoj količini, natopiti u vodi da prenoće i na Veliki četvrtak ili Veliki petak prokuvati jaja u ovoj tečnosti. Ponegde se u boju dodavala so, biber ili sirće, ali, i bez ovih dodataka, lukovina radi svoj posao. Što više ljuski, to jasnija boja, od narandžaste do mrke.

Manje je poznato da i dovoljna količina ljuski belog luka može takođe da oboji jaja, u svetloplavo. Pre potapanja jaja u posudu gde će se kuvati i obojiti, žene bi svako jaje umotale i čvrsto vezale u krpicu (u novije vreme za ovo se koriste stare hulahopke) postavljajući prethodno na ljusku cvetove i sveže ili suve listove biljaka. Na mestima gde se nalazio list, ostali bi posle bojenja svetli tragovi.

Spanać i njemu srodne biljke imaju sposobnost da ljusku jajeta oboje u zeleno. Trava broć daje žutu boju, kao i maslačak. Postupak je jednostavan: nabere se dovoljno cvetova ili načupa trave, potope se u vodu u nekom starom loncu, a sledećeg dana može da se pristupi ukrašavanju i bojenju jaja. Donekle je mali problem što je potrebno nabrati dva do četiri kilograma maslačkovog cveta na litar vode da bi se dobila dovoljno izrazita boja, pa su se mnoge žene "okanile ćorava posla" sa prirodnim ekološkim bojama i počele da kupuju boju za jaja u prodavnicama.

Za farbanje - najstarije šerpe i lonci

Više se ne koriste ni sasvim mladi plodovi oraha, koji jaja, šerpu i ruke domaćice mogu da oboje u blistavo crnu boju, koja se vrlo teško skida sa ruku i noktiju. Cvekla ili sok od višanja mogu da obezbede nijanse roze i ljubičaste. U Kikindi i okolini se za bojenje jaja u crveno tradicionalno koristi upravo "kupovna" boja koja se nekad u davna vremena zvala varzilo. 

Za ceo posao koriste se najstarije šerpe i lonci u kući, jer desi se da toliko poprime boju, naročito ako se u njima kuva mnogo jaja, da postanu neupotrebljivi za pripremu hrane. U nekim kućama, majka ili baba naročito čuva ovakvo posuđe upravo i jedino za ovu priliku. 

Kako da na prirodan način (ne)ofarbate uskršnja jaja?

U davna vremena bile su veoma cenjene žene koje su znale prastaru tehniku ukrašavanja jaja "šaraljicom" - malom alatkom koja na površinu jajeta pre farbanja nanosi tanke linije rastopljenog voska. Na mestima gde se nalazio vosak, ostanu posle bojenja bele grane i druge šare. Danas šaraljica još može da se nađe u ponekim muzejima, sasvim je izišla iz upotrebe i preselila se u etnologiju odakle se vraća samo na smotrama narodnog stvaralaštva.

Zamenile su je nalepnice, sa slikama zečića, pilića, svetaca, Diznijevih junaka ili estradnih ličnosti, ponekad i aktuelnih političara, razni gelovi i boje iz uvoza, ponekad i šljokice, što daje spektakularan efekat. Stariji se bune protiv ovih novih tehnika i žale za običajima svojih majki i baba, ali, novo vreme, pa nov i običaj. Uostalom, kome se ne sviđa kako su jaja ofarbana, svakako će uskoro biti polupana i pojedena.