Dobru salatu prave rasipnik, cicija, mudrac i budala?

Zelena salata bila je do nedavno sezonska biljka koja se jede kad joj je vreme - a to je ovo doba godine. Promene u načinu proizvodnje, plastenici i staklenici učinili su da bude prisutna na odeljenjima svakog bolje snabdevenog marketa, tokom cele godine. Pripada grupi namirnica koje narodna i zvanična medicina visoko cene. Ova biljka sadrži oko četiri odsto vode, 2,5 odsto ugljenih hidrata, vitamine A, C, B1, B2, B6, gvožđe, fosfor, magnezijum, cink, bakar i kalcijum.

Od davnina se koristi u narodnoj medicini kao lek protiv zatvora i za bolje varenje, jačanje opšte otpornosti i za zdravlje srca. Deluje protiv nesanice, jača krv (to jest, poboljšava krvnu sliku) i pogodna je za mlade i stare, zdrave i one koji se leče i oporavljaju. Tu su narodna i naučna medicina potpuno saglasne.

Koje uslove ispoštovati za uzgoj salate tokom cele godine?

Poljoprivrednici u Srbiji gaje salatu kao i njihovi preci, u maloj bašti ili na većoj površini, na starinski način ili uz upotrebu savremenih mera, ona se podrazumeva u ovom delu godine kao prijatan i zdrav dodatak svakidašnjoj ishrani. Najpoznatije vrste su "puterica", "lolo", "romano", "iceberg" i "kristal", sve nastale od one prvobitne mediteranske, koja nije formirala glavicu nego više ličila na zelje.

Jede se odmah

Salata nije odnedavno "u trendu" kao odlična namirnica za sportiste i sve koji žele da smanje telesnu težinu, nego je poznata vekovima i gaji se od početka poljoprivrede. U regionu Sredozemlja drevni narodi gajili su je pre više od 3.000 godina. Nalazila se na jelovniku antičkih Feničana, Grka i Rimljana.

Čak su sačuvane anegdote o rimskim carevima, naročito Oktavijanu Avgustu i Dioklecijanu koji su u pauzama između državničkih briga i brojnih kriza u carstvu koristili priliku da sami odgaje nove vrste salate za svoju trpezu. Ta nekadašnja pripremala se isto kao i danas: listovi se dobro operu, iseku i začine uljem, sirćetom, mladim crnim i belim lukom - i gotovo jelo, važno je samo da se pojede odmah pošto se pripremi, jer, ako stoji, gubi svežinu, prijatan ukus, a i većinu hranljivih sastojaka.

Prema staroj rimskoj poslovici, sačuvanoj do danas, "dobra salata se pravi tako što rasipnik dodaje ulje, cicija sirće, mudrac soli, a budala meša". 

Gde se znanje "kupi"?

U još jednom podatku drevni poljoprivrednici i savremeni stručnjaci bili su potpuno saglasni i u pravu: zelena salata je pravo jelo za ishranu trudnica. Ublažava mučnine, obezbeđuje dovoljno gvožđa, usporava apsorpciju šećera, povoljno deluje na elastičnost svih tkiva, olakšava oporavak posle porođaja i povećava količinu mleka. Dr Šejla Kicinger (1929 - 2015.), britanska naučnica i autorka kapitalne knjige "Trudnoća i porođaj" (prevedena i u Srbiji), zbog svega ovoga preporučuje mnogo zelene salate u ishrani trudnica i dojilja.

Logično je da doktorka koja je karijeru posvetila problematici porođaja zna koliko je ovo povrće korisno za majku i bebu, samo, kako su to isto znale nepismene žene poljoprivrednika pre više hiljada godina? Nema sumnje da su ovo značajno znanje pokupile od svojih majki i baba u doba kad u blizini nije bilo nikakvog lekara, pogotovo ne za seljaštvo.