Dobar komšiluk biljaka donosi bolji prinos - kako ih "složiti"?

April je doba velikog posla, kad se u povrtnjaku pikira rasad paradajza i paprike, rasađuje rani kupus, kelj, karfiol, keleraba, kasnije vrste salata i "pozni" krompir, ako to nije učinjeno ranije, zbog povoljnih vremenskih prilika u martu (kojih ove godine nije bilo), a seju se krastavci, tikvica i boranija.

Plastenici danas pružaju priliku da se sve ovo povrće odgaji u optimalnim uslovima, ali, preci nisu imali plastenike, mnogi ni tople leje, nisu imali ni meteorološku prognozu, jer meteorologija kao nauka nije postojala, pa su svejedno uspevali da proizvedu povrće, a cveće se podrazumevalo čak i u najsiromašnijim domaćinstvima. Polodored se poštovao, preci su znali kad koja biljka ima "svoje vreme", koja se seje ili sadi prva, a koja posle nje, kao što su znali i kad koji komad plodne zemlje, posle skidanja roda, treba ostaviti "da se odmori", obilno nađubren stajskim đubrivom, za sledeću godinu. 

Biljke jedna drugu štite

Ti nekadašnji odgajivači povrća i cveća dobro su primetili da u prirodi ne postoji monokultura. Biljka koja raste na velikoj površini bez ikakvih drugih biljaka moguća je samo na velikim obradivim površinama u vlasništvu moćnog pojedinca ili porodice i podložnija je biljnim bolestima, dok, naprotiv, različite vrste, posejane i posađene u bizini, bukvalno štite jedna drugu, a plodna zemlja se manje iscrpljuje jer svaka vrsta uzima iz nje druge sastojke.

Još su stari Rimljani znali da će baštenske jagode biti slađe ako je u njihovoj blizini posađen beli luk, a da će beli luk, u blizini jagoda, biti zaštićen od štetočina i plesni. Ovo znanje prenosilo se kroz generacije, čak i kroz vekove, u doba kad za poljoprivrednike nije bilo knjiga, a neorganska đubriva još nisu bila napravljena.

Koje su biljke dobre, a koje loše komšije u bašti?

Celer i kupus, na primer, daće manji prinos kad su razmešteni odvojeno nego kad su blizu jedan drugom. Celer svojim mirisom tera leptira kupusara i onemogućava mu da položi jaja u kupusu. Ren i krompir se dobro slažu, jer će krompir u blizini rena imati bolji ukus i biti zaštićen od štetočina, kao što se i kamilica seje blizu paradajza.

Najbolja komšinica u bašti

Šargarepa povoljno deluje na rast svih ostalih biljaka u povrtnjaku i cvetnim lejama, zbog čega zaslužuje titulu "najbolja komšinica u bašti", a crni luk i praziluk brane šargarepu od mušica. Obično blizu kuće naše pramajke su gajile narcis, "petlovo oko", krasuljke, jaglace, zumbul, obični i "duplovani", lalu, pristiglu u doba Osmanskog carstva, pazile zasad ruža da bi se rascvetao u maju i sejale sitno seme malog domaćeg karanfila, koji tek u leto otpušta svoj snažni miris. Našle bi se u bašti i divlje i poludivlje biljke začinskog tipa; čubar, anis, mirođija, nana i druge. 

Protiv štetočina i biljnih bolesti preci su se borili kako su znali pre nego što je pronađena hemija koja se danas koristi. Snalazili su se, pokušavali, a uspele pokušaje unosili u celokupan fond znanja o svom poslu. Kuvali su koprive, pa tom tečnošću, čim se ohladi, polivali biljke. Na isti način, samo u različitoj razmeri, pripremali su sredstvo za prskanje od odoljena, rastavića (preslice), gaveza, crnog i belog luka, u novije vreme od listova paradajza i duvana.

Nijedno od ovih sredstava ne menja ukus povrća, a srazmerno su delotvorna. U stvari, tečnost dobijena kuvanjem duvana služila je da mirisom otera štetočine, a ne da ih istrebi, govore i danas poljoprivrednici koji ne koriste mnogo hemije u procesu odgajanja povrća. 

I pre toplih leja i plastenika, nekadašnji poljoprivrednici su znali da povrće i cveće, ako nema kiše, a proleće bude hladno, treba zalivati mlakom vodom. Većina ovih znanja može da se primeni i danas, naročito u malim porodičnim baštama, iako poljoprivrednici imaju na raspolaganju više podataka i neuporedivo bolju opremu za rad od nekadašnjih. 

Izvori: Moj bio vrt, Marija Omahen, posebno izdanje revije "Zdravlje", Ljubljana 1986. i NIP "Mala poljoprivredna biblioteka" (časopis), Beograd, 1973.