Dedin recept, al' nova tehnologija - pečenje rakije voćara amatera

Rakija je naš ponos. I naša dika. I tradicija. Sa njom proslavljamo dolazak na ovaj svet. I ispraćamo sa njega. Stvar je prestiža proizvesti rakiju u svom domaćinstvu. Saveti o tome kako to najbolje uraditi rado su čitani i na stranicama Agrokluba.

U popularnoj domaćoj seriji "Moj rođak sa sela" kultna je desetominutna scena kada Drakče i Vranić kupuju rakiju za svadbu. U "Hramu rakije" ili "The temple of the plum", kao što bi Drakče rekao ima ona minijatura "Dedin recept, al' nova tehnologija".

Kada bih ja proizvodio rakiju, ja bih 'vako!

Palo mi je to na pamet, dok sam ove jeseni, pekao rakiju. Domaćin kuće, moj otac, napustio nas je ove godine. Ja sam godinama, iako sa diplomom agronoma, bio samo fizička asistencija domaćinu u procesu od berbe do destilacije ne želeći tako da rušim njegov autoritet. Ko se ikada bavio ovim poslom, razumeće naredne redove. Priča je o šljivovici.

Prva destilacija

Dakle, na imanju podno Divčibara smo zdrave plodove sorti čačanska lepotica, čačanska rodna i stenlej smeštali u dezinfikovane PVC kace zapremine 1.000 i 2.000 litara. Nakon mesec dana fermentacije, pristupali smo prvoj destilaciji. Uvek smo vodili statistiku. Prvi kazani su uvek bili nešto slabiji (čačanska lepotica).

Iz "vesele mašine" potekla tradicionalna šljivovica

Dobijali bi dvadesetak litara u rasponu od 19-22°. Potom bi usledila destilacija komine od čačanske rodne i stenleja i tada bi se iz kazana "valjevca" zapremine 100 litara količina meke rakije ustalila na 25°. Dobijali smo 25 litara po kazanu. Dakle 25l/25°.

Prepolovljeni rod radi lakše fermetacije

Godinama zbog promene klime ili brojnih ekstrema šljive ili nema ili je rod skroman. I ove godine je bilo tek nešto više od tone plodova. Prvo sam odlučio da svaki plod prepolovim radi lakše fermentacije. Nadam se da će doći vremena kada ću kupti mašinu za iskoštičavanje koja bi "pogurala" ceo proces.

Nakon toga, na svakih 100 kilograma prikupljenih plodova dodavao sam enzime, selekcionisani kvasac i hranu za kvasce razmućene u par litara tople vode. Nakon punjenja kaca povezao bi ih najlonom (ne hermetički) i ostavio masu da fermentiše.

Rezultat?

Nakon mesec dana već prvi prepeci čačanske lepotice pokazali su zadovoljavajući rezultat 25 litara jačine 25°. Kada su "na scenu" stupile rodna i stenlej izdašnost je bila bolja. Čak 30 litara jačine 34° pa i više.

Sitna tehnološka intervencija doprinela je zadovoljavajućem rezultatu.

Od 100 litara "meke" rakije, nakon odvajanja prvenca dobijano je 50-tak litara destilata jačine 55-60°. Rakija je smeštena u hrastovu burad i nakon pola godine će biti razblažena na prihvatljivih 42-44°. Ostaviće se na duže odležavanje, popiće se u domaćinstvu ili podeliti prijateljima. Ima li boljeg poklona?

Iznajmljivanje - nužno zlo

Mi amateri koji šljivu gajimo "u tragovima" što bi rekli stručnjaci prinuđeni smo da iznajmljujemo i kazan i kazandžiju jer se naprosto ne isplati posedovati aparaturu za ovako male količine. A kazani znaju da budu izazovna meta za lopove posebno ako domaćin nije 24/7 na svojoj adresi.

Zidani rakijski kazan star više od 150 godina još uvek u funkciji

I, tu se javlja stari problem. Kazandžija bi hteo da što pre završi posao. Bez obzira na molbe uz intenzivno loženje po kazanu "troši" dva sata. Premalo. Ako stvarno želite da pretočite kvalitet u bocu moraćete za meku po kazanu da "odvojite" tri sata a za "ljutu" i do četiri sata. Umeren i kontinuiran plamen će dati taj rezultat.

Verujem da će tehnolozi u ovim redovima naći brojne propuste. Ovo je bilo samo jedno iskustvo voćara-amatera.