Da li su ostavke dovoljne?

Zapamtite imena sela: Gornja i Donja Sabanta, Velike Pčelice, Grošnica i Dulene. To su sela u opštini Kragujevac na putu ka Jagodini, Kruševcu i Kraljevu. U njima žive pretežno poljoprivrednici. Oni su za ovu 2015. završili ratarske, povrtarske i voćarsko-vinogradarske poslove. Led je pobrao i požeo njihov mukotrpan rad. Slično je i u selima Ivanjičke, Ariljske i još nekim opštinama u Srbiji.

Dobro, svake godine led napravi štetu. Ali ljudi bar pokušaju da štetu spreče ispaljujući protivgradne rakete. I to tako traje decenijama. Do sad.

Situacija od pre nekoliko dana jedinstvena je u našoj bližoj istoriji. Na protivgradne oblake nije ispaljena ni jedna raketa. Da nije u zemlji bio zemljotres? Da nas neko nije, ne daj bože, bombardovao? Da li je na sunčevoj površini bilo elektro-magnetnih oluja pa nam je pao ceo elektro-distributivni sistem i nije bilo struje u celoj državi? Ništa od toga.

Protivgradna odbrana uopšte nije dejstvovala

Ovoga puta, međutim, problem nije bio u nedostatku raketa, već to što protivgradna odbrana uopšte nije dejstvovala. Sistem protivgradne zaštite ne funkcioniše, pošto državni organi, ni mesec dana od početka sezone (15. april), nisu izdali nalog da se izaberu strelci, koji treba da budu raspoređeni po protivgradnim stanicama. Budući je predlog novog Zakona o protivgradnoj zaštiti, pre nekoliko dana, povučen iz procedure, spekuliše se da se u ovom trenutku uopšte ne zna ni ko sistemom treba da rukovodi. Da li je to sektor MUP-a za vanredne situacije? Tako je bilo dosad. Možda bi trebalo Ministarstvo poljoprivrede?! Dobro de, to tek i ako se usvoji povučeni predlog novog Zakona. A što su ga onda povukli?!

U nekim selima su rakete u protivgradnim stanicama, a u drugim opštinama su u centralnom magacinu i nisu razvežene po selima. Slaba vajda. Sad je kasno za pomenuta sela. Da je ispaljen bar deo raketa sa lagera, šteta bi svakako bila manja. Ali do toga nije došlo, pošto na stanicama nije bilo strelaca.

A kako je to bilo nekada?

Odrastao sam gledajući strica kako svakog leta desetinama puta trči na protivgradnu stanicu kada mu iz centra iznad Užica (tada Titovog) izdaju komandu. I tu nije bilo šale. Svoj vek je proveo dejstvovajući po protivgradnim oblacima. Za bednu naknadu i bez uplaćivanja radnog staža. Cele 33 godine, od aprila do oktobra, gotovo da nije napuštao rođeno selo da bi mogao da dejstvuje ako se za to ukaže prilika. Seljaci su to znali pa su ga u Tometinom polju podno Divčibara cenili i uvažavali.

Agronom sam dve decenije. Skoro toliko i agrarni novinar. Za to vreme nikad se nije desilo da protivgradna zaštita uopšte ne dejstvuje (ne računajući bombardovanje 1999.). Pa šta mislite da se ovo desilo u Severnoj Koreji?! Šta bi bilo sa nadležnima? Bojim se da kod nas neće doći ni do prvog koraka. Ostavki. Takav je bar trend. Setite se zavejanih puteva (Feketić), poplava, pada helikoptera, štancovanih diploma, ... spisak je podugačak. I niko nije podneo ostavku. A šta ćemo sa neispunjenim obećanjima? Ko je zaludan može vreme da protraći na sajtu Istinomer. Nikako da dodirnemo dno.

Poljoprivrednici traže ostavke

Poljoprivrednici koijma je uništena letina i višegodišnji zasadi traže da ostavke podnesu: predsednik skupštine, predsednik vlade, ministar unutrašnjih poslova i ministarka poljoprivrede. Uz to, da se protiv svih njih pokrene postupak za sabotažu.

I za kraj, da zaokružim celu priču. Treba postaviti pitanje: Da li ima odgovornosti i samih poljoprivrednika? Država se izmiče iz svih sistema regulacije tržišta. Proizvođači su ostali na vetrometini. Sistem protivgradne zaštite je efikasan 60-70%. Znači, i kad protivgradna zaštita deluje - biće šteta. Šta im ostaje? Ili da postave protivgradne mreže, što je skupo, ili da osiguraju svoje useve. Polisa osiguranja bi mogla biti znatno umanjena kada bi došlo do masovnog osiguranja useva. To samo mogu da urade krovne asocijacije poljoprivrednika kao i zadružni savezi Srbije i Vojvodine. Za sada, bez rezultata.

Foto: 032info.net