Branje maline - iskustvo koje zbliži ljude, a koje nije prekinuo ni vetar ni kiša

Ovo je priča novinara koji već deset dana stiče iskustvo berača malina. Kao početnik, sa nekoliko gajbica ubranih plodova za kratko vreme uspela sam da naberem i do 40 kilograma voća za jedan dan. To bi u odnosu na druge radnike bio neki prosek jer ima i onih koji su brali i do 50 ili 60kg, ali i onih koji naberu 20 kilograma.

Berem maline na padinama Zlatibora. Klima odlična, nekih 900 metara nadmorske visine. Ni previše toplo ni previše hladno. Mada, bilo je dana kada temperatura izađe i do 40 na suncu, a na kiši se spusti i do 13 stepeni.

Na sreću vlasnik zasada, mlad i fin čovek, ima razumevanja. Uvek bude osveženja - hladna voda sa izvora ili neki sok, a ima i piva i rakije. Skuva i kafu kada ko poželi, a zove i berače da se češće odmaraju, naročito kada "upekne" sunce. Naduvao je i bazen, a napravio je improvizovani tuš od starog kazana bojlera koji napuni vodom i zagreva ga na suncu. Imam utisak da bi sve okolo radio, samo da ne bere maline. Nažalost, jedan je od retkih koji se tako ponaša prema radnicima jer ima i onih koji gledaju samo svoj interes.

Plod veličine oraha, ali i šumske jagode

Kod ovog mog, koji ima oko 50 ari pod tom voćnom vrstom, malina je šarolika. Na više od pola površine nalaze se stari zasadi koji imaju neverovatno dobar i krupan plod s obzirom da je bila suša. Četiri ploda i puna šaka! Valjda okružena šumom, malina je zadržala svežinu. I još neverovatnija je priča da je taj zasad star 40 godina (njega je podigao otac mog poslodavca) i da sorta vilamet rađa kao da je u punom jeku zrelosti. U tom malinjaku na jednom metru može da se nabere voća za gajbicu. Nije ni čudo što svi berači vole baš tu da rade.

Međutim, u druga dva manja, koji su više izloženi suncu situacija je sasvim drugačija. U prvom, gde su redovi dugi i do 110 metara, voće je srednje veličine, ali radnici opet nerado idu u njega. Ipak, ima manje redova pa se brzo obere. Međutim, u trećem zasadu, malina je toliko sitna, da su ih berači prozvali šumske jagodice (U ovom kraju baš je sitna zbog suše). Bili su jednom u njemu, ali su tražili od poslodavca da im plati 200 dinara po kilogramu. Od tada ni za tu cenu ne ulaze u njega, osim jedne Mice, koja je zadovoljna isplatom.

Kiša donela više koristi nego štete

Samo branje nije teško, ali kada upekne "zvezda", onda postaje nelagodno. Džaba šešir, zaštita za sunčanje, kada sunce prži. Znoj se sliva na sve strane, ulazi u oči, uši, nos... Tada su pauze česte. Najlepše je brati ujutru jer već oko pola 6 smo u malinjaku pa sve do nekih 10 sati. Obično je u to doba i doručak pa svako izvadi iz ranca ono što je poneo da jede. Na planini je prijatno u to vreme i tada se odradi najviše posla. Nakon tog vremena polako počinje da peče... Pauze su česte, na svakih 20 do 30 minuta i uglavnom svi piju svežu hladnu izvorsku vodu. Onda ručak i svi opet za svoje rance pa ponovo u zasad. Tek oko 18 sati počinje da pada temperatura, pirka vetrić i opet može da se nabere više. Kada se završi berba, između 19 i 20 sati, sledi merenje gajbica, beleži se učinak svakom pojedinačno. Dolazi otkupljivač kombijem i odvozi gajbice u hladnjaču. Berači se vraćaju svojim kućama, prevoz je plaćen.

Međutim, poslednjih dana bilo je kiše. U malinjake se ulazilo malo kasnije dok spadne voda sa voća, a broj berača se proredio. Radi se istim tempom, ali ipak ne stiže se sve. Malina zri brže nego što može da se obere pa vlasnik za naredne dane planira pojačanje. Ali, dok je kiša ne može da se radi. Čak, na moj predlog, pošto poslodavac ima kabanice, pokušali smo da beremo u njima, što je za sve nove iskustvo, ali zna otkupljivač i kaže da ako budu mokri, svi plodovi će da idu u drugu ili treću klasu. Odmah smo obustavili berbu. Padao je jednog momenta i grad i duvao jak vetar. Deca se skloniše u automobil, a ja ostadoh pod natkrivkom gde smo se odmarali. Sevalo je i duvalo sa svih strana, tako da ostadoh sva mokra. Grad nije naneo neku štetu, jedino vetar što je malo izlomio malinu. Kaže vlasnik da će ova kiša doneti više koristi nego štete malinjacima.  

Ko su zapravo berači ?

A najzanimljivije u zasadu su priče berača. Nekako taj posao zbliži ljude pa svi pričaju neke svoje sudbine. Moja ekipa je bila vrlo zanimljiva, svi su imali neke svoje razloge zašto to rade. Ja sam se odlučila na ovo zato što su mi deca (17 i 16 godina) htela da idu da beru maline i to kćerka da zaradi za letovanje na moru, a sin hoće novi monitor i još neke stvari za kompjuter. Pa, da ne budu sami krenem i ja sa njima, a ujedno i da steknem neko novo iskustvo. Mica, koju sam već pomenula, došla je da radi kako bi mogla da kupi deci zimsku obuću i sveske za školu. Noću čisti neki lokal, a preko dana bere maline. Vredna žena i vrlo izdržljiva.

Brine se o svoja dva sina. Iako ima novčanih problema, uvek je vedrog duha i spremna da nas razveseli i nasmeje sa repertoarom pesama Baje Malog Knindže, čiji je očigledno fan. Najinteresantnija je bila gospođa čiji muž ima sportske avione, a došla je da bere maline zbog opklade sa njim. Smatrao je da ne može to da izdrži, ali ona stoički sve dobro podnosi i nabere dovoljno. Njena drugarica sa Zlatibora kaže da svaki dinar dobro dođe, a ona baš lepo nabere. Tu je i radnica Lidla koja svoj odmor koristi za branje malina pa je jedan deo iskoristila da radi ovde sa nama, a drugi da ode kod svojih na selo da i njima pomogne u ovom poslu jer je nenadmaššna u branju. 

Ekipa se osula, ali ovih dana treba da stigne pojačanje jer tek sledi drugi talas malina, još jači od onog prvog.

Jedno je sigurno - deca su rekla da više nikada neće brati maline.