biomasa @KLUB (9)

U Belgiji je prošle godine 27,7 odsto električne energije proizvedeno iz energije sunca i vetra i prvi put je više struje dobijeno iz obnovljivih izvora nego iz fosilnih goriva. Udeo obnovljivih izvora je više nego udvostručen u odnosu na 2... Više [+]

U Belgiji je prošle godine 27,7 odsto električne energije proizvedeno iz energije sunca i vetra i prvi put je više struje dobijeno iz obnovljivih izvora nego iz fosilnih goriva. Udeo obnovljivih izvora je više nego udvostručen u odnosu na 2019, kada je iznosio 13,4 odsto, dok je 2022. taj udeo bio 19,5 odsto. Obnovljivi izvori, sunce, vetar, biomasa i otpad, imali su udeo od 30 odsto u energetskom miksu Belgije, prema proračunu specijalizovanog vebsajta Energy-charts.info. U apsolutnom smislu, obnovljivi izvori su sa 23.460 gigavat-sati proizvedene struje premašili fosilna goriva iz kojih je proizvedeno 22.150 gigavat-sati. Rast udela OIE nije samo posledica izgradnje novih vetroturbina i solarnih panela, nego i smanjenje proizvodnje električne energije zbog zatvaranja dva nuklearna reaktora i daljeg pada potrošnje. #obnovljiviizvorienergije

Više cene električne energije i gasa navele su poljoprivrednike da razmišljaju o biomasi kao energentu. Kad ne ostane na njivi, poljoprivrednici biomasu najviše koriste u stočarstvu. Nema organizovanog otkupa žetvenih ostataka iz atara Žabl... Više [+]

Više cene električne energije i gasa navele su poljoprivrednike da razmišljaju o biomasi kao energentu. Kad ne ostane na njivi, poljoprivrednici biomasu najviše koriste u stočarstvu. Nema organizovanog otkupa žetvenih ostataka iz atara Žablja za pelet ili za biogasna postrojenja, kaže poljoprivrednik iz Žablja Ivan Kapetanov. Sve se iskoristi za stočarstvo ili se zaore. "Mi našu slamu dajemo lokalnim stočarima. Oni nama daju stajsko đubrivo, jer mi sami ne držimo stoku. Ne bavimo se time dugi niz godina. Tako da je neka kompenzacija", kaže Kapetanov. Sa 3,5 miliona hektara obradivih površina na kojima se uzgajaju ratarske kulture u Srbiji ostane više od 12,5 miliona tona biomase. #biomasa

PROIZVODNJA TRITIKALEA. Tritikale je hibrid, nastao ukrštanjem pšenice i raži. Koristi se u ishrani ljudi, domaćih i gajenih životinja. Za spravljanje koncentrovane stočne hrane upotrebljava se zrno, a nadzemna biomasa kao voluminozna stočn... Više [+]

PROIZVODNJA TRITIKALEA.
Tritikale je hibrid, nastao ukrštanjem pšenice i raži. Koristi se u ishrani ljudi, domaćih i gajenih životinja. Za spravljanje koncentrovane stočne hrane upotrebljava se zrno, a nadzemna biomasa kao voluminozna stočna hrana. Hranljiva vrednost zrna je na nivou pšeničnog, uz konstataciju da ima više aminokiseline lizina. U ishrani domaćih životinja ono može zameniti zrno ovsa, krmnog ječma i drugih žita. Prema dosadašnjim saznanjima korišćenjem zrna tritikalea za spravljanje koncentrovane stočne hrane, najbolji rezultati postižu se u ishrani živine (ćurki i kokoši) i muznih grla. Kao krmna biljka tritikale je prinosniji od ostalih pravih (strnih) žita. Najkvalitetnija biomasa dobija se kosidbom biljaka u početku klasanja, dok se najveći prinosi postižu kasnijom kosidbom. U cilju povećanja proteinske vrednosti vegetativne biomase, tritikale treba sejati sa nekom od zrnenih mahunarki, naprimer sa stočnim graškom. Brži prolećni porast, duži rok kosidbe i osobina da kasnije ogrubi nego raž ili ovas, daje prvenstvo ove vrste u gajenju sa stočnim graškom i grahoricom. Brašno tritikalea po kvalitetu zaostaje za pšeničnim, jer ima manje povoljan odnos belančevina lepka glijadina i glutenina, ali je kvalitetnije od ražanog. Zadovoljavajući hleb se može dobiti mešanjem pšeničnog i tritikaleovog brašna u odnosu 50 : 50.
Zrno tritikalea je odlična sirovina za proizvodnju bioetanola, dok sporedni proizvodi (slama i pleva) predstavljaju važnu komponentu za izradu građevinskog termoizolacionog materijala. Slama se koristi u stočarskim objektima kao prostirka za domaće životinje, za pokrivanje građevinskih objekata ili u industrijskoj preradi za dobijanje celuloze i proizvodnju fine bezdrvne hartije, kao i drugih hemijskih materija.
Tritikale po vremenu setve može biti ozimi i prolećni, ali postoje i fakultativne sorte. Ima kratak toplotni stadijum, tako da je većina sorti fakultativnog karaktera. Većina naših ozimih sorti može se sejati i u proleće (po mogućnosti što ranije). Dužina vegetacije prolećnih sorti je 80 do 110 dana, a ozimih 260 do 270 dana. Kroz toplotni stadijum prolećne sorte prolaze na temperaturama 5 - 100C za 7 do 9 dana, a ozime za oko 20 dana. Svetlosni stadijum, u zavisnosti od dužine dnevnog osvetljenja i temperature vazduha, traje 20 do 30 dana.
Klijanje semena počinje već na 10C. Prvo se razvijaju 3 do 4 klicina primarna korenčića, a nicanje nastupa pojavom prvog pravog lista (sivozelene boje sa širokom liskom) na površini zemljišta. Kada se razviju 3 lista biljke ulaze u fazu bokorenja. Ono je intezivno pri temperaturi od 120C, te tritikale u ovim uslovima u zimu ulazi dobro izbokoren. Ujedno biljke intezivno razvijaju sekundarne korenove. U optimalnim uslovima vlažnosti zemljišta i toplote, tokom jeseni razvije se preko 3/4 korenovog sistema. Porast u stablo (vlatanje) nastupa u proleće već pri temperaturi vazduha iznad 110C, tako da biljke imaju brži prolećni porast nego pšenica. Klasanje započinje na temperaturi od 140C i traje kratko, oko 10 dana. Cvetanje i oplodnja nastupaju desetak dana posle klasanja i odvijaju se brže nego kod raži, ali u manje povoljnim toplotnim uslovima i na maloj relativnoj vlažnosti vazduha. Ovi procesi se odvijaju otežano, što ima za negativnu posledicu obrazovanje manjeg broja plodova u klasu. Posle oplodnje i zametanja plodova nastupa faza mlečne zrelosti, koja u optimalnim uslovima traje oko 8 dana, a potom biljke prolaze kroz faze testaste, voštane i pune zrelosti zrna. U optimalnim uslovima tritikale sazreva 50 dana posle klasanja.
Transpiracioni koeficijent tritikalea (TK) kreće se u granicama 380 - 410. Zahvaljujući snažnom korenovom sistemu, velike usisne moći, tritikale bolje podnosi kratkotrajne sušne periode nego pšenica, a ima i manje potrebe za vodom od pšenice i racionalnije je troši.
Može ispoljiti veliku tolerantnost na hladnoću i pokriven snegom može izdržati mrazeve do - 350C.
Zahvaljujući snažnom korenovom sistemu i genetskim osobinama, uspeva na lošijim zemljištima, pod uslovom da pH vrednost (kiselost sredine) zemljišta nije manja od 5,3. Može se gajiti i na zemljištima na kojima se sprovodi rekultivacija, na primer oko rudnika gde je visok nivo kadmijuma, cinka, olova i drugih štetnih metala
Osnovna karakteristika domaćih sorti je pripadnost sekundarnom tipu heksaploida, koji se odlikuju izvanrednom adaptiranošću na naše klimatske i zemljišne uslove. Odlikuju se visokim kvalitetom zrna sa više od 15 % ukupnih proteina i mogućnošću korišćenja brašna u pekarskoj industriji. U smeši sa brašnom pšenice (10 - 50 %) daju hleb dobrog kvaliteta i povećane nutritivne (hranljive) vrednosti. Po vremenu setve pretežno su ozimo-fakultativnog tipa i vrlo dobrih proizvodnih karakteristika.
Dobri predusevi za ozime sorte tritikalea su: okopavine, uljana repica i jednogodišnje leguminoze. Za proletnje sorte to je kukuruz za zrno. Monokulturu tritikale dobro podnosi, ali njegovo gajenje ne bi trebalo da bude duže od dve uzastopne godine na istoj parceli.
Kao predusev tritikale je odličan, posebno za postrne povrtarske kulture i krmne biljke, jer sazreva krajem juna tako da se priprema zemljišta za setvu ili rasađivanje ovih useva može završiti do početka jula.
Duboko oranje izvodi se na 35 - 45 cm dubine. Ako su okopavine predusev, odmah posle dubokog oranja nastavlja se predsetveno obrađivanje, dok posle gustih useva obrada obuhvata 3 faze:
§ zaoravanje biljnih ostataka,
§ duboko oranje,
§ predsetvena priprema zemljišta.
Sve radne operacije vezane za pripremu zemljišta za setvu ozimih sorti treba obaviti početkom oktobra, odnosno nekoliko dana pre setve. Predsetvenu pripremu zemljišta za prolećne sorte treba obaviti krajem zime, odnosno u periodu čim zemljišni uslovi dozvole da se u njivu uđe poljoprivrednom mehanizacijom. U ravničarskim područjima to je krajem februara i početkom marta, a sa povećanjem nadmorske visine vreme predsetvene pripreme zemljišta pomera se na drugu polovinu marta.

Za prinos od 1.000 kg glavnog proizvoda, tritikale iznosi hraniva:
N = 35 kg
P2O5 = 8 kg
K2O = 17,5 kg

Za prinos od 5 t/ha potrebno je:
N = 175 kg
P2O5 = 40 kg
K2O = 132 kg

Doze hraniva za prosečan prinos od 5 t/ha zrna na srednje plodnim zemljištima iznose:
N = oko 90 kg
P2O5 = 60 kg
K2O = 50 kg
Iznete norme đubrenja treba da prati količina od 15 - 20 t/ha zgorelog stajskog đubriva, bez obzira što tritikale povoljno reaguje na produženo dejstvo stajnjaka unetog pod predusev (obrada, dipl. ing. Stanko Nekić, 2015.).
Najveću količinu NPK hraniva biljke usvoje u fazi vlatanja, pa se celokupna količina fosfora i kalijuma i polovina azota unose u zemljište pre setve ozimih sorti, a druga polovina azota krajem zime u vidu prihranjivanja useva (Dr Đorđe N. Glamočlija, 2012.).
U proizvodnji prolećnih sorti tritikalea, celokupnu količinu mineralnih NPK hraniva trebalo bi uneti u zemljište pre setve tritikalea (Dr Đorđe N. Glamočlija, 2012.).
Ukoliko se tritikale seje radi zelene krme, sena ili silaže, za svaku tonu biomase đubrenjem se osigurava 2,5 - 3 kg N, 1,5 - 2 kg P2O5 i 2 - 3 kg K2O.
Za setvu koristiti deklarisano seme, praktično seme prve semenske reprodukcije.
Optimalno vreme setve tritikalea je u prvoj polovini oktobra. Tolerantan je i na kasniji rok setve, ali do zime treba da razvije nekoliko listova i da uđe u fazu bokorenja, kako bi biljke lakše podnele zimske mrazeve. Prolećne i fakultativno prolećne sorte seju se u prvoj nedelji poljskih radova, u nižim područjima početkom marta, a u brdsko-planinskim do početka aprila.
Uspeh u proizvodnji zavisi od kvaliteta semena, koje treba da je zdravstveno ispravno, sortno čisto i visoke klijavosti. Najbolje je seme iz prethodne godine. Starije seme ne treba sejati jer vremenom gubi klijavost. Pre setve seme se dezinfikuje istim metodama i preparatima kao i seme ostalih žita.
Sorte koje se manje bokore i sa krupnijim semenom seju se sa većom normom setve, čak i do 300 kg/ha semena ili sa variranjem 240 - 280 kg/ha. Ova norma setve važi i za ozime i prolećne sorte.
Setvena norma iznosi 500 - 600 klijavih zrna po m2, odnosno 500 - 600 izniklih biljaka.
Optimalna dubina setve za tritikale je 2 - 4 cm, u zavisnosti od tipa i pripreme zemljišta. Na lakšim zemljištima može se povećati na 5 cm, a na težim smanjiti na 2 cm.
Najčešći međuredni razmak u setvi je 12 ili 12,5 cm, gusto u redovima. Setva se izvodi žitnim sejalicama.
U kasnijoj setvi i lošoj predsetvenoj pripremi zemljišta, setvenu normu povećati za 10 - 20 %.
Ukoliko je zemljište kiselo i nestrukturno (pseudoglej, gajnjača) i pod uticajem površinske vode, na zasejanoj površini izvlačimo brazde i to prema padu zemljišta. Od nicanja do početka zime ne preduzimaju se više nikakve tehnološke operacije nege.
U rano proleće obavljamo valjanje glatkim valjcima, samo ako je zemljište podlubljeno. Obavezna mera nege je drljanje lakim drljačama, nekoliko dana posle valjanja, popreko na pravac redova. Ujedno pre drljanja se vrši prihrana azotom, a samim drljanjem lakim drljačama podstičemo bokorenje tritikalea.
Prvo zalivanje se izvodi posle setve, izuzetno pred setvu, a drugo u početku vlatanja. Zalivanje izvodimo kada su biljke utrošile 50 - 60 % od ukupno raspoložive vode. Norma navodnjavanja je 450 - 650 m3/ha. Međutim, navodnjavanje u praksi se ređe izvodi.
Populacije miševa i voluharica prate se i ako je potrebno suzbijaju se rodenticidima (10 - 20 g po aktivnoj rupi uz zatrpavanje zemljom):
- Deltrin-A,
- Zoradiolon mamci, Suradiolon, Faciron forte mamak,
- Galibrom - AB, Cink fosfid mamak i Antikolin mamak.
Nema opasnosti od osipanja zrna tritikalea, zbog čega žetvu izvodimo krajem voštane, odnosno u podfenofazi pune zrelosti zrna, jednofazno univerzalnim kombajnima. Iako se zrno iz klasova lako izvršuje, ipak kombajni treba da se kreću sporije nego pri žetvi pšenice.
Žetvu, kao i kod drugih pravih (strnih) žita, treba izvesti organizovano sa transportom i prijemom zrna u skladišta. Ukoliko je zrno vlažnije od 14 do 15 % dosušuje se prirodnim putem ili u sušarama. Osušeno zrno (ispod 14 % vlage) čuva se u skladištima za zrnaste proizvode, uz stalnu kontrolu zdravstvenog stanja, vlažnosti i temperature (0 do 80C). Slama se može sakupiti u rasutom stanju ili balirati. Može se spremiti u plastove ili kamare, odnosno pod nadstrešnice.
Najpovoljnija temperatura za posležetveno dozrevanje semena, koje traje 1,5 do 2 meseca, iznosi 15 - 300C, odnosno kao u pšenice.
Kosidbu krmne smeše za zelenu biomasu (krmu), seno, silažu ili senažu započeti kada se kod tritikalea pojave klasovi, a jednogodišnje leguminoze su u fazi punog cvetanja. Vreme kosidbe zelene biomase traje oko 15 dana, što je duže nego kad su ovas i raž međuusevi jer tritikale sporije sazreva nego ova dva žita (Dr Đorđe N. Glamočlija, 2012.).
Prosečni prinosi zrna tritikalea su 4.500 - 6.000 kg/ha, zelene biomase oko 40 t/ha, sena 8 - 9 t/ha, a slame 4 - 5 t/ha.
U proizvodnji semena tritikalea obavezno obezbediti prostornu izolaciju (obrada, dipl. ing. Stanko Nekić, 2015.).
Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

Posjetili smo domovinu gajdi, kiltova i whiskeya. Nismo vidjeli čudovište iz Loch Nessa, niti sreli Seana Connerya, ali smo zato razgovarali s brojnim poljoprivrednicima https://www.agroklub.com/poljoprivredne-vijesti/iskustva-skotskih-farm... Više [+]

Posjetili smo domovinu gajdi, kiltova i whiskeya. Nismo vidjeli čudovište iz Loch Nessa, niti sreli Seana Connerya, ali smo zato razgovarali s brojnim poljoprivrednicima https://www.agroklub.com/poljoprivredne-vijesti/iskustva-skotskih-farmera-nikad-sva-jaja-u-istu-kosaru/51854/
#krumpir #ječam #govedarstvo #ovčarstvo #biomasa

Pored jedinstvene mobilne fabrike peleta MPA 1000, naše mogučnosti rasprostranjene su širom spektra obnovljivih izvora energije. Upoznajte se sa našim MPA 500 modelima, pogodnim za manje ''small scale clean energy'' projekte: MPA 500 Biomas... Više [+]

Pored jedinstvene mobilne fabrike peleta MPA 1000, naše mogučnosti rasprostranjene su širom spektra obnovljivih izvora energije.

Upoznajte se sa našim MPA 500 modelima, pogodnim za manje ''small scale clean energy'' projekte:

MPA 500 Biomasa - mobilna instalacija za proizvodnju agropeleta na manjim porodičnim farmama.

MPA 500 Biogas - specijalizovana mobilna instalacija omogućava peletiranje digestata iz Biogas postrojenja.

MPA 500 Komunal - specijalizovani dizajn za peletiranje ostataka iz postrojenja za tretman otpadnih voda.

Više informacija o našim proizvodima i kako možemo unaprediti održivost vašeg projekta proizvodnje ''zelene energije'' pogledajte na našoj FB stranici https://www.facebook.com/agropelet/