UN: Izbaciti meso iz ishrane, kako bi se smanjilo globalno zagrevanje

Način na koji čovek upravlja zemljištem, proizvodnjom, ali i konzumiranjem hrane, mora da se promeni kako bi se smanjilo globalno zagrevanje. Potrošnja mesa trebalo bi da se smanji, ali i prekomerno iskorišćavanje zemljišta i vodenih resursa ili će bezbednost hrane, zdravlje i biološka raznolikost, biti ugroženi, navodi se u izveštaju UN-a, o uticaju klimatskih promena na Zemlji.

Izveštaj kaže da su rast svetskog stanovništva i promene u načinima potrošnje, izazvali jedinstvene stope iskorišćavanja zemljišta i vode. Ukazano je na velike promene u poljoprivrednim i prehrambenim navikama, ali i to da će se prestati sa izričitim zalaganjem za izbacivanje mesa iz upotrebe u ishrani.

Promene prehrambenih navika mogu puno pomoći

Promene u ishrani, koje podrazumevaju hranu biljnog porekla, kao i održivu hranu životinjskog porekla, mogu do 2050. godine osloboditi nekoliko miliona kvadratnih kilometara zemljišta i potencijalno ukloniti 0,7 - 8,0 gigatona ugljen dioksida godišnje, navodi međuvladin panel Ujedinjenih nacija za klimatske promene (IPCC).

"Postoje određene vrste dijeta koje imaju niži otisak ugljenika (karbonatni otisak) i vrše manji pritisak na zemljište", izjavio je Džim Skea (Jim Skea), profesor na londonskom Imperial Univerzitetu. 

"Odlaganje akcije moglo bi da rezultira nepovratnim uticajem na neke ekosisteme, a što dugoročno može dovesti do značajnih dodatnih emisija gasova iz ekosistema koje bi ubrzale globalno zagrevanje", kaže se u izveštaju.

Temperatura na kopnu dvostruko je veća od prosečne

IPCC je na sastanku u Ženevi (Švajcarska) ove nedelje finalizirao izveštaj, što bi trebalo da pomogne da se vlade sledeće godine sastanu na konferenciji u Čileu. Tema konferencije bila bi načini sprovođenja Pariškog sporazuma iz 2015. godine i mogućnost rešavanja neizbežnih klimatskih promena. 

"IPCC ne preporučuje dijetu. Na prehrambene izbore veoma često utiču i lokalne proizvodne prakse i kulturne navike", rekao je Skea, jedan od autora izveštaja. Zemljište može biti i izvor ugljen dioksida, koji je glavni gas staklene bašte, odgovoran za globalno zagrevanje, a bolje upravljanje zemljištem može pomoći u borbi protiv klimatskih promena, smatraju u IPCC. Ipak to nije jedino rešenje i smanjenje emisije iz svih sektora privrede neophodno je za brzo smanjenje globalnog zagrevanja.

Temperatura na Zemlji nastavlja da raste

Aktivnosti u poljoprivredi, šumarstvu i drugi načini korišćenja zemljišta, činile su 23 odsto od ukupne neto emisije gasova staklene bašte u periodu 2007-2016. godine. Kada su uključene pre i postproizvodne aktivnosti u prehrambenom lancu,udeo je porastao i do 37%. 

U izveštaju se navodi da je, od preindustrijske ere, temperatura vazduha na kopnu porasla za 1,53 stepena Celzijusa, dvostruko više od prosečne temperature (0,87 stepeni Celzijusa), prouzrokujući više toplotnih talasa, suša i obilnih kiša, kao i degradaciju zemljišta i dezertifikaciju. Ljudski faktor direktno utiče na sve navedene nepogode, navodi Reuters. 

Do 2050. godine predviđen rast cena žitarica

U poslednjem izveštaju IPCC upozorava na veće poremećaje u globalnim lancima hrane jer ekstremni vremenski uslovi postaju još izraženiji zbog klimatskih promena. Predviđa se prosečno povećanje cena žitarica od 7,6% do 2050. godine, što dovodi do većih cena hrane i povećanog rizika od gladi. Promene u načinima potrošnje već su doprinele da oko dve milijarde odraslih ima prekomernu težinu dok je istovremeno procenjeno da je 821 milion ljudi još uvek pothranjeno.

Potrošnja biljnih ulja i mesa po glavi stanovnika više je nego udvostručena, na osnovu podataka od 1961. godine, ipak trenutno u ukupnoj proizvodnji hrane ima 25 - 30% gubitaka. Prinosi žitarica poput kukuruza i pšenice u nekim regionima su opali dok su kukuruz, pšenica i šećerna repa u drugim regionima povećani u poslednjim decenijama.

Šume upijaju toplotu, ali i pojačavaju zagrevanje

Zemljište može biti i početak i kraj emisije ugljen dioksida, glavnog gasa staklene bašte. Ovo je ujedno i glavni uzrok globalnog zagrevanja. Dok šume sa jedne strane mogu apsorbovati gasove koji upijaju toplotu iz atmosfere, krčenje šuma sa druge strane može da pojača zagrevanje usled gubitka vegetacionog pokrivača i erozije zemljišta. Mere za smanjenje emisije, kao što je proizvodnja, biogoriva proizvedenih iz biomase, kao i sadnja drveća, mogu da povećaju konverziju zemljišta.

Smanjenje krčenja i degradacije šuma, moglo bi rezultirati smanjenjem 0,4 - 5,8 gigatona ugljen dioksida, navodi se u izveštaju. Amazon, koji je oko 60% u Brazilu, najveća je tropska prašuma na svetu. Ponekad je nazivaju i "pluća sveta" zbog ogromnih količina ugljen dioksida koje njeno drveće apsorbuje.

Brazilski predsednik, Žair Bolsonaro (Jair Bolsonaro), od kad je na funkciji, podržao je otvaranje zaštićenih područja Amazonije kako bi se olakšala poljoprivreda i rudarstvo.