Najuočljivije promene su na listovima i plodovima gde se svetlije površine smenjuju sa tamnijima. Listovi dobijaju izgled kao mnoštvo manjih mehurića.
Na biljkama se mogu pojaviti različita oboljenja koja doprinose smanjenju rodnosti i kvalitetu plodova ili mogu potpuno da unište njihovo gajenje i rod. Izazivaju ih različiti prouzrokovači, a među njima su veoma značajni virusi.
Pošto se radi o organizmima veoma malih dimenzija, teško je dijagnostifikovati o kojima se radi. To ih ne sprečava da izazivaju zaraze, smanjuju prinose ili potpuno unište useve koje uzgajamo.
Najčešća grupa oboljenja koju oni izazivaju su mozaične bolesti biljaka. Javljaju se na više od 150 vrsta, uključujući gajene kulture (voće, povrće, cveće, lekovito i začinsko bilje). Na ovu su pojavu veoma osetljive vrste: paprika, krastavac, paradajz, karfiol, tikve, šljiva, mandarine, soja, ruže.
Za sve je bolesti, kako joj i ime kaže, karakteristično da se javlja mozaičnost (šarena obojenost) zahvaćenih biljnih organa te da dolazi do njihove deformacije. Najuočljivije promene su na listovima i plodovima gde se svetlije površine smenjuju sa tamnijima. Listovi dobijaju izgled kao mnoštvo manjih mehurića. Zaražene biljke zaostaju u porastu i postaju izvor zaraze.
Prvi simptomi zaraze se javljaju na mladim listovima gde se duž nervature javljaju svetlije zone. Kako napreduje, promene boje zahvataju sve veću površinu lista da bi na kraju celi list imao svetlu obojenost i propao.
Brže se širi kada su pregusto posađene, temperature iznad 30ºC ili zbog njihovog naglog kolebanja.
Virusi koji izazivaju mozaičnost prenose se semenom i biljnim sokom prilikom rezidbe, berbe, kontaktom zdravih i oboljelih biljaka, posebno kada su lakše oštećene.
Brojne štetočine ishranom na bolesnim i zatim na zdravim prenose ove viruse. Ulogu u širenju imaju lisne vaši, grinje, tripsi, nematode, stenice. Ostaci biljaka su veoma često izvor zaraze.
Najvažnije mere zaštite od virusa mozaičnosti su preventivne, a odnose se i na uzgajanje otpornih sorti. Na početku pojave simptoma, kada su zahvaćeni manji delovi, oni se mogu izrezati. Bolja opcija je da se zaražena biljka iznese iz useva i uništi. Nikako ih nemojte odlagati na kompostnu gomilu. Uklanjajte korov, jer su neki od njih domaćini virusima koji mogu zaraziti kulture koje uzgajate.
Biljke treba da se održavaju zdravim, ne smeju da budu izložene stresu, naglom kolebanju temperature. Prilikom sadnje obezbediti optimalnu gustinu sadnje. Suzbijati štetočine koje mogu biti prenosioci bolesti. Obaviti dezinfekciju alata i opreme koju smo koristili ako smo posumnjali na prisustvo mozaičnosti. Posle rada sa ovakvim biljkama obavezno operite ruke.
Hemijski preparati nam neće biti od koristi, jer su u pitanju virusi.
Tagovi
Autorka
