Uzgoj puževa može biti unosan posao, ali je interes to upropastio?

Novosađanin Boris Hengert Bulić, po stuci inženjer organizacije rada, voli da putuje po Evropi kako bi širio misiju za koju živi, a reč je o uzgoju puževa. Međutim vremenom se razočarao u neuspehe stranih stručnjaka, te ideju o farmama puževa u Srbiji, nije uspeo da nastavi, ali je itekako uspešan u poslu kojim se bavi, a u to su opet uključeni - puževi. Uzgoj ovih životinja može da donese dobru zaradu, ali isključivo ako se podužu farme i ukoliko je osoba spremna na puno odricanja.

Nojevi i puževi - šansa ili loša investicija?

Oni mogu da se jedu, a ono što je pravi bum jeste primena sluzi u kozmetičkoj industriji. Bulić je kroz trnovit put prošao, da bi danas došao do toga da na tržištu proizvodi i prodaje ekskluzivne kreme za lice i ostale preparate na bazi puževe sluzi.

Puževe hrane bundevom, prekrupom...

Bulić momentalno ima farmu u Kulpinu koja se prostire se na 2.000 metara kvadratnih, dok je u pripremi i farma u Zaječaru, a takođe, očekuje se i otvaranje jedne u Hrvatskoj.

"Farma u Kuplinu, kada radi u punom obimu, daje oko pet tona puževa godišnje. Mi gajimo "Helix Aspers"-u, baštenskog puža. U Evropi postoje i neke druge vrste, ali ovi puževi su se pokazali kao najbolji. Mi naše puževe hranimo biljkama, bundevama, uljanom repicom, prekrupom, sojinom sačmom, a postoji i formula za pravljenje smese", kaže Bulić i dodaje da su gajeni puževi u kontrolisanim uslovima tako da su sigurni šta jedu, za razliku od puža iz prirode koji često može da pojede neku kontaminiranu hranu. 

Najvažnija je posvećenost

Prema njegovim rečima, uzgoj puževa zahteva dosta angažovanja, čak i po nekoliko sati dnevno i to za zalivanje, hranjenje i čišćenje farme od stare hrane, ali od svega ovoga najvažnija je posvećenost. 

"Podizanje farme je složen proces. Prvo napravim projekat osobi koja želi da se bavi ovim poslom. Nakon toga kreće sadnja bilja i ubacuje se mlađ. Osoba s kojom radim, mora da ispoštuje sve sugestije i načine hranjenja. Puž je u poznu jesen konzuman i spreman za prodaju. Što se tiče proizvodnje sluzi, to je ozbiljan projekat koji se može dogovarati sa partnerima nakon prve godine saradnje." 

Uzgoj puževa kao 'vožnja bicikla'

Bulić pomaže i mladim uzgajivačima i ističe da im uvek stoji na raspolaganju, čak im nudi i partnersku saradnju, jer ne želi da više ni jedan farmer propadne. Kako kaže, baviti se plasmanom i proizvodnjom je veliki zalogaj za nekoga ko počinje. Upitan da li je farma puževa skupa investicija sagovornik kaže da je to kao 'vožnja bicikla, kada znate da vozite nije teško, ali ako nema ko da pomogne - jeste', zato želi svoj biznis da proširi i u Sloveniji, Bosni, Crnoj Gori, ali samo kao partnerske farme, gde bi on doprinosio znanjem i malim puževima. 

Ilegalno trgovanje puževima u Srbiji

"Nažalost, vežbanje je mnogo koštalo sredstava i godina. Na ovim prostorima je bilo oko 3.000 farmi i ni jedna nije uspela da zaživi. Pomogao sam otvaranje farme u Sloveniji, a bilo je pregovora sa Hrvatskom. Sada će i tamo biti farmi. Loša interpretacija tehnologije i ljudi koji su bili predstavnici te tehnologije i koji su imali sitne interese, upropastila je dobar biznis. Evo, posle 15 godina ljudi su skeptici, jer ne veruju u uzgoj puževa", objašnjava naš sagovornk. 

Država nema razumevanje

Sluha nema ni država, a Bulić navodi, da još od vremena prethodnih ministara, ova proizvodnja nije naišla na razumevanje nadležnih institucija. 

"Šteta" Sada idem u EU da svoje znanje podelim sa ljudima koji shvataju da je puž sa 13 odsto proteina i 1,2 odsto masti, zdrava hrana - hrana budućnosti. Po svetskim nutricionistima, meso puža je, posle mesa žaba, najzdravije i najbezbednije meso za ljudsku ishranu." 

Primena i u kozmetici

I ako je reč o delikatesu i skupoj hrani, puževi su sve popularniji i u kozmetici, a to je Boris 'namirisao' na vreme, jer je pre 10 godina uspeo od puža da uzme sluz, ali tako da on ostane nepovređen. Prikupljanje nije ni malo lak posao, a Boris navodi da je proizvodnja sluzi posebna tehnologija koja iziskuje iritiranje žlezda, jer puževa sluz, kojom se kreće i koja se koristi u kozmetici nije ista.

Vrsta puža koji se koristi za uzimanje sluzi je takođe važna. Tehnologija je dosta kompleksna i zahteva dobro poznavanje materije. Samo za vađenje dva decilitra sluzi, potrebno je oko osam sati. To zahteva i koncentraciju i praćenja reakcije puža, a za vađenje sluzi, puž se mora pripremiti nekoliko dana ranije. Nakon prvog uzimanja od istog puža sluz se ne uzima narednih nekoliko meseci. 

"Ideja o proizvodnji kozmetičkih i medicinskih preparata je postojala čak i kada nam država nije pomagala. Poučen tom idejom, došao sam do vrhunskih proizvoda u izuzetnoj ambalaži i krenuo u proizvodnju kozmetike. Kreme su otišle u mnoge delove sveta odakle dobijamo samo pohvale. To nam je znak da smo na pravom putu", kaže naš sagovornik.

Prirodni sastav sluzi puža su alantoin, kolagen, elastin, vitamin E, glikolna i hijaluronska kiselina, enzimi i prirodni antibiotici koji blagotvorno deluju na ljudsku kožu. Puž je poznat i po svojstvu da lučenjem žlezda stvara sluz koja se inače u ranija vremena koristila kod opekotina, oštećenja i bolesti kože odnosno u medicini. 

Kad farmaceutkinja uzme stvar u svoje ruke, nastaje čudotvorna i lekovita kozmetika

Bulić je sve ovo proučio i sada pravi odličnu hidratantnu kremu, serum i antirid i to mušku i žensku kolekciju. U pripremi su i novi proizvodi za negu tela i peta, kreme za sunčanje, maske za lice, kao i mnoštvo drugih interesantnih kombinacija.