Semenska riznica Martin Nadice

Torak, odnosno današnji Begejci jedno je od niza mesta nekadašnjeg rumunskog Banata. Nalazi se na levoj obali Begeja, nekadašnjeg Timišela, na raskrsnici puteva koji vode do Zrenjanina prema Temišvaru i od Kikinde do Vršca.

U ovom selu živi Martin Nadica koja se već više od 14 godina bavi tradicionalnim uzgojem semena raznih vrsta povrća. Nadica za uzgoj semena koristi tradicionalni recept svoje bake, koji joj je prenela majka koja koja danas ima 86. godina i još uvek je aktivna u polju.

Kada je ostala pre 14 godina bez posla u obližnjem Zrenjaninu, Nadica nije imala dilemu čime će se baviti. Nastavila je logičan put proizvodnje semena povrća kao treća generacija i tako nastavila tradiciju svog ženskog rodoslova.

"Uzgajam preko sto vrsta različitih semena. Za moja semena su u Srbiji preko preporuke mnogi čuli, te mi tako dolaze kupci iz Kragujevca, Novog Sada i drugih krajeva Srbije. Čak sam imala situaciju da je seme koje sam proizvela završilo u Nemačkoj, u Frankfurtu. Između ostalih tu se semena paradajiza i to kruškastog, žutog, čerija, ali i krompira, spanaća, ukrasnih tikvica, raznih vrsta kupusnjača, krastavca, crvenog i zelenog boba", objašnjava Nadica.

Podrška porodice

Nadica ne zna da koristi kompjuter i nije tehnološki obrazovana, a delimično taj svoj nedostatak nadoknađuje uz pomoć svoje dece, koja preko interneta mogu da oglase njenu prodaju ili da drugima dostave fotografije plodova rada njihove majke. Nadičina deca, sin i ćerka studiraju u Temišvaru. Kad god dođu kući pomažu u poslu i to ne samo aktivnim radom nego i donoseći saznanja i iskustva od proizvođača iz susedne Rumunije.

Iako semena koja proizvodi Nadica, za sad nemaju sertifikat da su organska, to nije prepreka, zahvaljujući kvalitetu robe da se pročuje dobar glas tamo gde treba. Proces sertifikacije zahteva određene procedure i finansijska sredstva. Nadica je pokušala jednom da uradi sertifikaciju semena kao organskih preko jedne novosadske kuće za sertifikaciju ali bezuspešno. Ipak, ne isključuje mogućnost da će u budućnosti pokušati ponovo da uradi sertifikaciju.

Zahvaljujući kvalitetu semena koje proizvodi Nadica kaže da nema problema s prodajom. Razlog dobre prodaje su i pristupačne cene koje nisu menjane u poslednje dve, tri godine. Svoju robu Nadica prodaje na "kašiku".

"Jedna mala kašika semena brokolija je 150 dinara, 100 dinara je mala kašika semena ukrasne tikvice, a jedna velika kašika semena spanaća košta 100 dinara. Istu cenu, 100 dinara ima i 20 komada semena golice, a mala kašika raštana je 200 dinara, 12 semenki dugačkog krastavca koštaju 100 dinara, dok je 10 semena bamije 150 dinara“, navodi cene iz svog asortimana semena Nadica i dodaje da vrednost robe u velikom delu zavisi od toga da li je reč o jednogodišnjim ili dvogodišnjim biljkama. Semena dvogodišnjih biljaka, pre svega kupusnjača, uglavnom su jeftinija.

Upotreba motike svakodnevna

Proizvodnju Nadica vodi uz pomoć supruga na pet ari okućnice i na jednoj njivi. Osim semena povrća proizvode i voće, smokvu, kajsiju i grožđe. Voće uzgajaju isključivo za svoje potrebe, a od povrća seju i pasulj (somborac i pasuljicu) kao i beli luk.

"Kad prodajem neko seme, znam da se našalim i na papirnoj kesici u kojoj je to seme spakovano napišem upotreba motike svakodnevna. To znači da mi ne koristimo nikakva hemijska zaštitna sredstva, redovno okopavamo i plevimo naše voće i povrće. Da bih znala gde je šta posejano redovno obrađujem površinu između redova koje obeležim", ističe Nadica.

Kod Nadice ljudi često dolaze i da vide kako pravi leje i da čuju koju reč o načinu zalivanja. "Leje za proizvodnju rasada pravim tako što iskopam kanal, onda stavim konjsko ili kravlje đubrivo preko čega nastrem zemlju. Sve to pokrijem najlonom i ostavim sedam do 10 dana kako bi se zemlja zagrejala. Nakon toga leju pospem pepelom koji je dobar protiv napada mrava i puževa, zalijem sve vodom i posejem", objašnjava Nadica.

Kopriva kao zaštitno sredstvo i đubrivo

U proizvodnji semena Nadica koristi i koprivu i to kao zaštitno sredstvo ali i đubrivo. "Da bi se koristila kao zaštitno sredstvo potrebno je da se kilogram sveže ili 150 grama suve koprive potopi u vodu gde odstoji 24 sata. Nakon 24 sata sredstvo se može koristiti za zaštitu. Koprivu prskam svuda i na površini biljke i oko nje na zemljište", objašnjava Nadica.

Ako se kopriva koristi kao đubrivo, objašnjava Nadica, sprema se tako što se kilogram koprive prelije s 10 litara vode, i ostavi da stoji dve sedmice. Prilikom stajanja moguća je i pojava neprijatnog mirisa. Posle 14 dana potopljenja kopriva se procedi, ponovo prelije s vodom i ostavi još desetak dana, a posle se koristi.

U borbi protiv vaši i plemenjače, prema njenim rečima dobre su i ljuske od crnog luka, a recept je jednostavan. Litrom vode se prelije 50 grama ljuski crnog luka što se ostavi da odleži sedam dana nakon čeka imamo zdravo zaštitno sredstvo.

Nadica naglašava da kada je reč o zalivanju, veoma je bitno obratiti pažnju na vreme zalivanja u toku dana. Važno je da se zalivanje, pogotovo krastavca i paradajza obavlja rano ujtru kada su temperature vazduha i zemljišta gotovo izjednačene.