Odrasle muve guseničarke hrane se cvetnim nektarom, a njihove larve parazitiraju brojne štetne insekte. One nam pomažu da broj štetnih insekata držimo pod kontrolom.
Muve guseničarke ili bodljikave muve Tachinidae su korisni insekti. Naziv su dobile zbog dlakavog tela. U Evropi ih ima oko 500 različitih vrsta, a smatra se da ih u svetu ima preko 10.000. Odrasle jedinke se hrane biljnim sokovima i nektarom. Larve parazitiraju druge insekte. Najpoznatije su obična muva guseničarka Tachina grossa i bodljikava guseničarka Echynomyia ferra.
Veoma često u dvorištima, baštama i voćnjacima vidimo dlakave muve koje lete oko cveća i piju nektar, a da nismo ni svesni koliko su korisne. Guseničarke su zaštitnice naših biljaka. Odrasle ne prave štetu, a larve parazitiraju odrasle jedinke, ali i larve štetnih insekata.
Po svom izgledu su veoma različite. Neke su dlakave, dok su druge glatke. Neke vrste liče na običnu. Najlakše ćete ih prepoznati zbog načina njihove ishrane. Videćete ih na cvetovima, jer im je hrana nektar. Druge vrste ne privlači nektar i cveće. Čim je vidite da se hrani na cvetu, to je 100 odsto korisna muva guseničarka.
Treba da se zna da određena vrsta ima samo jednog domaćina ili grupu srodnih vrsta štetnih insekata. Zbog toga je od izuzetne važnosti da u bašti imamo što više različitih vrsta koje parazitiraju štetne insekte, odnosno njihove larve kao što je krompirova zlatica, kukuruzna sovica, kukuruzni crv, larve raznih moljaca, leptira, osa biljarica, harlekinske bube, biljne stenice i razne druge vrste.
Ženke na različite načine napadaju štetne insekte. Najčešće polažu jaja na površinu tela domaćina, a iz njih se ubušuju u telo larve ili odraslog insekta domaćina. Mogu da ih odlažu na biljke ili drugu hranu štetnih insekata. U potrazi za hranom štetni insekti će da pokupe jaja iz kojih će mlada larva da se ubuši u njihov organizam. Kod nekih će položena jaja pojesti insekti domaćini, a larva će se razviti u njihovom stomaku i jesti ih iznutra. Takođe, ženke imaju posebnu legalicu kojom probuše kožu štetnog insekta i polažu ih u unutrašnjost organizma.
Bez obzira na koji će način da parazitira telo štetnog insekta domaćina, poješće njegovu unutrašnjost. Na taj način se prirodno reguliše brojnost štetnih. Koliko će one da uspeju da nam pomognu u ovoj borbi, zavisi od mnogo faktora - njihovih pirodnih neprijatelja, broju generacija, broju jaja koja polažu, da li sadimo biljke koje ih privlače.
Prirodni neprijatelji su im ptice, miševi, svinje. Neke vrste razvijaju samo jednu generaciju godišnje, dok druge imaju veći broj generacija. Muve koje legu direktno na domaćina polažu manji broj. Maksimalno će položiti do 100. Za razliku od njih, one koje polažu na biljke ili zemlju mogu imati i do 5.000 jaja.
U baštu, dvorište ili voćnjak možemo ih privući obiljem hrane, odnosno nektara. Njihov usni aparat liči na sunđer i zbog toga im odgovaraju cvetovi koji su plitki, u formi tanjira jer im je nektar tada lako dostupan. Takve cvetove imaju kamilica, vratić, hajdučka trava, ivančica, sunčano oko (heliopsis), zvezdani, carevo ili devojačko oko.
Tagovi
Autorka
