Kroz Žensku preduzetničku mrežu, nastoji se, edukacijama, mentoringom, podrškom kroz Farm inkubator unutar COPS-a, a naročito organizacijom plasmana i međusobnog povezivanja članica, omogućiti razvoj preduzetničkih poduhvata u ruralnim delovima zemlje.
Centar za organsku proizvodnju Selenča (COPS), klaster iz oblasti organske proizvodnje u Srbiji sa više od 200 članica, osnovao je Žensku preduzetničku mrežu organskih proizvođača (ŽeMoP). Organizovanje preduzetnica nametnulo se kao logična aktivnost COPS-a, s obzirom na činjenicu da i ovom udruženju, kao uostalom i u svim ruralnim sredinama u Srbiji, veliki deo organske proizvodnje u Srbiji nose žene.
Centar je, uz podršku Vlade AP Vojvodine i Ambasade Kraljevine Norveške, već sproveo brojne aktivnosti za žene koje žele da se bave organskom proizvodnjom i na taj način ostvare sopstvene prihode, kao i za one koje su već otpočele sopstveni preduzetnički poduhvat u ovom sektoru. Sada, kroz Žensku preduzetničku mrežu, nastoji da, edukacijama, mentoringom, podrškom kroz Farm inkubator unutar COPS-a, a naročito organizacijom plasmana i međusobnog povezivanja članica, omogući razvoj preduzetničkih poduhvata u ruralnim delovima zemlje.
Ženska preduzetnička mreža organskih proizvođača želi da ekonomski osnaži žene kroz razvoj preduzetništva u ruralnim područjima. Ukazujući na nepovoljne socioekonomske pokazatelje položaja žena na selu i uopšte, njihove pozicije na tržištu rada u Srbiji (stopa zaposlenosti pala je na 40 odsto prema Anketi o radnoj snazi), u Centru za organsku proizvodnju napominju da im je namera da, između ostalog, motivišu poljoprivrednice da im se pridruže jer time otvaraju šansu za dobijanje značajne nefinansijske i finansijske podrške u razvoju svojih preduzetničkih poduhvata. Uz to, žele da osvetle nedovoljno primećen i cenjen, a bez sumnje ogroman trud i rad žena u ruralnim sredinama, na čijim su leđima, neretko, cela poljoprivredna gazdinstva.
Kako objašnjavaju u COPS-u, žene članice Mreže, mogu da računaju na podršku u prelasku iz faze pre stvaranja do prvih preduzetničkih koraka, kroz razvoj i sazrevanje projekata, pokretanje poslovanja i dalje napredovanje u preduzetničkim poduhvatima. Neće ostati uskraćene ni za pomoć u u njihovim preduzetničkim avanturama, a umrežavanje će im omogućiti da lakše pomažu jedne drugima znanjem, iskustvima i kontaktima. Na raspolaganju će im biti pravnici, treneri, stručnjaci iz svih oblasti poslovanja, koji mogu da im daju neophodne specijalizovane savete u različitim fazama njihovog rasta.
Mreža ima na raspolaganju sve resurse Centra za organsku proizvodnju Selenča, od eksperata, konsultanata, istraživača, preko opremljenih informatičkih učionica i kabineta, konferencijske sale, do Farm inkubatora u kojem se uveliko odvija proizvodnja organske hrane na deset hektara, pod okom stručnjaka i institucija iz ove branše, te demo polja u Srednjoj poljoprivrednoj školi u Baču, koja je članica COPS-a.
Takođe, mogu da računaju i na istraživačko-razvojni centar COPS-a i da učestvuju u njegovim aktivnostima. U COPS-u naglašavaju da je potrebno posebnu pažnju posvetiti potencijalu za umrežavanje, zbog toga što slabi ekonomski potencijali žena nisu dobra polazna osnova za preduzetništvo pa ni za samozapošljavanje. Udruživanjem, žene bi mogle lakše da se upuste u nove ekonomske poduhvate, a mreže su značajne jer im omogućavaju pristup na tržištu, stvaraju veće poslovne šanse i smanjuju rizike. Pritom na umu treba imati i da se takav vid organizovanja ne odnosi samo na poljoprivredne aktivnosti, već i na druge - seoski turizam, različite socijalne uslue.
Inače, istraživanja Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija pokazuju da bi žene, ukoliko bi im resursi postali dostupniji, mogle da povećaju poljoprivrednu proizvodnju do 30 odsto, kao i da bi se češće opredeljivale za alternativnije metode uzgoja hrane sa manje uticaja na životnu sredinu i solidarniju lokalnu ekonomiju, čiji je prioritet zajednica, a ne profit.
Žene koje su se već opredelile za ovakav način života savetuju da šta god da se radi, u tome treba pronaći višu svrhu, kao i da treba uključiti porodicu. Ističu da nema ničeg boljeg od momenta kada shvatite da to što radite koristi vama, vašoj porodici, široj zajednici, pa i planeti. Čini se kao da na taj način čovek potpuno opravdava svoje postojanje na Zemlji.
Ipak, zabrinjava podatak da je udeo "ženskih preduzeća" u ukupnom broju malih i srednjih preduzeća u Srbiji 31,7 odsto. Skoro polovina osnovanih ženskih biznisa nakon izvesnog vremena se ugasi, a najveći problemi su likvidnost, teži pristup tržištu i lancima dobavljača. Neke analize pokazuju da žene u preduzetništvo uglavnom ulaze iz preke potrebe. Stopa gašenja ženskih preduzeća u Srbiji je znatno veća (47 odsto), nego što je to slučaj kod poslova koje pokreću muškarci (38 odsto). Žene i dalje pokreću posao u sektoru usluga jer je nisko-kapitalan sektor i ne zahteva neka velika ulaganja. U preduzetništvo ulaze izmedu 36 i 55 godina starosti, a u većini slučajeva se nalaze na čelu preduzeća koja upošljavaju manje od 10 zaposlenih.
Oko 91,6 odsto preduzetnica je osnovalo samostalno ili sa drugim suvlasnicima preduzeće, 7, 4 odsto njih je dobilo preduzeće na poklon, dok je 0, 9 odsto kupilo vlasništvo nad preduzećem. Oko 57 odsto preduzetnica bilo je zaposleno pre osnivanja sopstvene firme, a 80 odsto preduzetnica radilo je u sektoru u kome posluje njihovo preduzeće.
Foto: depositphotos.com; Jim_Filim
Tagovi
Autorka
