Kako sejati i negovati povrće u organskom uzgoju?

Diplomirani inženjer poljoprivrede Slavica Kodžopeljić objašnjava da setvu organskog povrća treba obavljati vrlo pažljivo i precizno jer je neophodno obezbediti maksimalno iskorišćavanje uslova spoljašnje sredine. Setva se može uraditi na više načina i to u: redove, pantljike, kućice ili omaške. Kodžopeljićeva napominje da se setva najčešće obavlja u redove jer takav način obezbeđuje pravilan razvoj biljaka i njihovu negu tokom vegetacije.

Vežaste biljke (krastavac, bundeva, lubenica) najčešće se seju u kućice. U organskoj bašti u kojoj je u jesen zemljište rastreseno vilama i pokriveno biljnim ostacima, u proleće se kupe grubi ostaci i pred setvu zemljište rastresa. Nakon uobičajene setve, seme se odmah pokriva prosejanim kompostom, a zemljište naseckanim biljnim otpacima, kompostom ili tresetom.

Međuredna obrada doprinosi sprečavanju razvoja korova 

Nega useva je različita i zavisi pre svega od zahteva biljne vrste. Često se mere nege primenjuju sukcesivno u vezi za porast useva, a neke od njih su međuredna obrada, navodnjavanje, malčiranje zemljišta, zaštita biljaka od štetnih organizama. Međuređna obrada zemljišta omogućava održavanje njegove dobre strukture što utiče na bolji rast i razvoj biljke. Prašenjem odnosno plitkom obradom se obrađuje sam površinski sloj zemljišta na dubinu od 2-3 cm. Kultiviranje je dublja međuredna obrada (5-8 cm). Okopavanjem se postiže obrada oko same biljke u redu.

Međuredna obrada doprinosi sprečavanju razvoja korova i doprinosi održavanju zemljišta u rastresitom stanju. Ona se obavlja sve dok je moguće ući u redove. Posle navodnjavanja ima dobar efekat kada se stvara pokorica na površini zemljišta jer je razbija i popravlja strukturu zemljišta u gornjem sloju. Navodnjavanje je obavezna mera nege. U organskoj proizvodnji voda za navodnjavanje mora biti I ili II klase.

Malčiranjem se zemljište čuva od erozije vetrom i kišnim kapima

Malčiranje se često primenjuje u organskoj proizvodnji jer stvara povoljniji mikroklimat za biljke. Organski malč reguliše vlažnost zemljišta, temperaturu, otežava rast korova i povećava količinu organske materije u zemljištu. Malčiranjem se zemljište čuva od erozije izazvane vetrom i kišnim kapima. Za malčiranje se koriste razni organski materijali: slama, žetveni ostaci, seno i strugotina od drveta. Međutim, u novije vreme za tu namenu se koriste plastične folije, fotorazgradive folije i malč papir.

Primena plastičnih folija dozvoljena je u sistemu organske proizvodnje. One imaju veoma veliku ulogu u suzbijanju korova, tako da nema potrebe za dodatnim tretmanima. Folije omogućavaju zaštitu od niskih ili visokih temperatura u zavisnosti od materijala od kojeg su napravljene. Pod uticajem sunčeve svetlosti, preko polietilenskih prozračnih folija zagreva se zemljište, podstiče seme korova na nicanje, a zbog visoke temperature mlad ponik korova uginjava. Ti materijali omogućavaju lako uklanjanje s polja, što je značajno sa stanovišta obrade zemljišta. Tamna folija se može posmatrati kao herbicid koji nije toksičan za biljke, zemljište i čoveka.

U ogranskoj proizvodnji biljke se mogu štititi pomoću drugih biljaka 

U organskoj proizvodnji se ne koriste pesticidi, nego se uglavnom upotrebljavaju prirodni insekticidi. Biljkama je neophodna zaštita protiv bolesti, ali one se mogu uspešno zaštititi uz pomoć drugih biljaka. Pod terminom bio-zaštite podrazumevaju se biohemijske supstance koje stvaraju i luče (korenom i nadzemnim delovima biljke) neke biljne vrste odbijajući na taj način štetne zemljišne i druge insekte i tako čuvaju biljke susede. Kopriva, crni luk, maslačak, obična paprat, hajdučka trava i druge mogu biti izvrsno đubrivo, dodatak kompostu ili zaštitno sredstvo.

Korisne biljke su sklonište za korisne insekte (bubamara, parazitna osica i ostalje) predatore koji čine sastavni deo integralne i biološke zaštite povrća. Svojom raznovrsnošću, mirisom, bojom cveta (neven, kadifica, facelija itd) i načinom gajenja u bašti (u redovima leja, kao ivičnjaci, ili kružno oko povrća) doprinose biodiverzitetu bašte i zaštiti povrtarskih biljaka.