Na imanjima uvek imamo korova kojeg kosimo. Od njega možemo da napravimo odlično sredstvo, a tu su i drugi dodaci.
Đubriva koja pripremamo na bazi bilja i drugih prirodnih materija primenjuju se tokom vegetacionog perioda kada uzgajane biljne vrste intenzivno rastu.
Njihova prednost je što su potpuno prirodna, možete ih napraviti sami, prilagoditi količinu i sastav.
Na imanjima uvek imamo korova kojeg kosimo. Od njega možemo da napravimo odlično sredstvo. Pokošena trava koju koristimo ne sme da ima seme, jer bi doprineli širenju korovskih biljaka.
Potrebno nam je bure u koje bismo stavili travu i vodu. Dovoljno je na jedan kilogram trave dodati 10l vode. Svakog dana sadržaj promešamo kako bi pospešili fermentaciju koja traje oko dve sedmice. Veća temperatura znači da će se proces brže odvijati. Nestanak pene biće znak da je završena fermentacija.
Neprijatan miris možemo da neutrališemo dodavanjem valerijane ili njenog rastvora ili pak kamenog brašna.
Posle završenog procesa, dobijeni rastvor se procedi, razredi sa vodom u odnosu 1:10 i tečno đubrivo je spremno za primenu.
Od koprive, sleza i gaveza možemo sami da pripremimo kompleksno đubrivo bogato azotom, fosforom i kalijumom. Biće nam potrebno 1,5 kg koprive, 1,5 kg sleza, 1,5 kg gaveza. Sve prelijemo sa 50l vode i ostavimo da fermentiše dve nedelje. Proceđeni sadržaj može odmah da se koristi ili se uskladišti u tamnom i hladnom prostoru kako bi ga upotrebili u roku od nekoliko dana.
U kantu dodamo 10l vode i lopatu zrelog komposta. Sve se dobro izmeša i ostavi sledeća tri dana. Na dnu će biti talog, a tečni deo odlijemo i koristimo ga za zalivanje. Povrće i cveće se prihranjuju njime dva do četiri puta u toku vegetacije. Prilikom zalivanja ne polivajte tečnost po biljkama. Najbolje ga je primeniti u jutarnjim ili večernjim satima, po oblačnom vremenu.
Njime možemo prihranjivati voćke i ukrasno drveće i grmlje, ali se primenjuje u prvom delu vegetacije kada je intenzivan porast. Ako bi ga koristili u drugom delu, došlo bi do produžavanja rasta mladih prirasta koji ne bi uspeli da sazru do zime i propali bi zbog mraza i niske temperature.
Možemo da koristimo različite vrste stajnjaka; kokošji, goveđi, ovčji. Prema izboru će zavisiti sastav i kvalitet đubriva koji pripremamo. Stajnjak rastvorimo u vodi u odnosu 1:2. Ako želimo da povećamo nutritivnu vrednost rastvora, dodamo 200 gr pepela na 10l rastvora. Promešamo i ostavimo da fermentiše, najviše do nedelju dana.
Pre upotrebe sadržaj se procedi, a dobijena tečnost razredi sa vodom u odnosu 1:25 do 1:30. Pre primene zemljište dobro zaliti.
Napomena: za kupusnjače nije preporučljivo koristiti ovo đubrivo, jer im menja ukus i miris.
Tagovi
Autorka
