Kako od organske proizvodnje do zadovoljnih kupaca?

Nekoliko proizvođača iz Pivnica kod Bačke Palanke koji imaju dugogodišnje iskustvo u proizvodnji organske hrane svoje proizvode zajedno plasiraju kako na pijačnim tezgama tako i sve popularnijom internet prodajom. Tako je ponuda bogatija, a jedan drugog dopunjuju.

Zajedno su u Udruženju "Organski i domaći proizvodi iz Pivnica", a na društvenim mrežama jednom nedeljno ažuriraju podatke tako da ljubitelji i poštovaoci zdrave hrane mogu da pogledaju poduži spisak voća, povrća, sokova, integralnog brašna, meda…. 

Pivnički prozvođači podstaknuti idejama biodinamizma i očuvanja prirode proizvode ovu hranu služeći se odavno utvrđenim i valjano testiranim metodama proizvodnje organskog voća i povrća.

Kopriva za prihranu biljaka

Jedan od njih je Mirko Vlček, diplomirani inženjer agronomije iz Pivnica koji se od 2012. godine bavi organskom proizvodnjom, verujući u svoje snove od male bašte od 33 ara uspeo je da proširi posao na devet hektara na otvorenom i 2.500 m2 koliko ima pod plastenicima. Danas je nadaleko poznat među potrošačima organske hrane koji rado jedu gotovo sve vrste povrća koje raste i dozreva bez kapi hemije.

Redovno je na pijacama u Beogradu i Novom Sadu gde prodaje svoje proizvode, a onima koji proizvode naruče putem interneta dostavalja na kućnu adresu.

Kao i drugi proizvođači organske hrane svestan značaja i blagodeti koju puža priroda, teži da sačuva njenu savršenu harmoniju, a ujedno da proizvede zdravo mirisno povrće i voće pa ne koristi hemijske preparate već one na prirodnoj bazi. Upotrebljava stajsko đubrivo, a veliki značaj pridaje i koprivi.

"Koprivu koristimo kao odličnu prihranu biljaka tako što je natopimo vodom i nakon što u buradima odstoji oko dve nedelje procedimo je i zalivamo biljke, to je azotno đubrivo. Na sličan način koristi se i beli luk", kaže Vlček.

Koje su biljke dobre, a koje loše komšije u bašti?

Od napada insekata proizvođači organske hrane brane se tako što sade cveće, najčešće neven i kadifu, između povrća tako da mirisni cvetni pojas privlači insekte.

Mašinsko izvlačenje linija, a ručna setva belog luka

Ovih sunčanih i toplih februarskih dana Vlček je svakodnevno na njivi obzirom da je pravo vreme za sadnju belog luka. Kako kaže bankove pravi mašinski, takođe mašinski izvlači linije, a ručno sadi.

"Ovakav način sadnje praktikujem obzirom da se pokazao kao odličan, luk se lakše primi, ni jedan čen ne ostane na površini."

Kad završi sadnju luka posadiće i dva reda čičoke, da vidi kako će se pokazati proizvodnja i prodaja, a onda sve po redu, krompir, šargarepa, peršun i drugo povrće. U plastenicima tokom cele zime ima salatu, spanać, blitvu, beli i crni luk, kelerabu, blitvu, a svoju proizvodnju dopunjuje i uzgajanjem različitih vrsta pasulja, leblebije, sočiva, boba, malina.

Ovaj proizvođač gaji i koze, patke i kokoške, guske pa njegova majka pravi guščiju mast, a domaćinstvo se može pohvaliti i velikom ponudom domaćih sokova.

Bez tretiranja vinograda, osim bakrom i sumporom

I Miroslav Sklabinski iz Pivnica podržava i praktikuje proizvodnju organske hrane pa je odlučio da u bašti na 750 m2 podigne vinograd. Površina je mala ali, kako kaže uskoro, će biti veća. Zasadio je stonu sortu grožđa pogodnu za organski uzgoj. Veći deo vinograda je u trećoj godini, a manji u prvoj.

"Između redova je trava koju redovno kosim, a tretiranja vinove loze nema, osim mimimalne doze bakra i sumpora", kaže Sklabinski.

Predhodnih godina bavio se setvom boranije, imao je dobru zaradu, ali kako je ova proizvodnja zahtevala puno radne snage morao je da odustane. Osim vinograda sada se bavi i proizvodnjom jesenjeg belog luka.

"Proizvodnja je organska, ne prskamo ga nego kopamo i plevimo. Ja sam otišao korak dalje obzirom da luk nakon vađenja očistimo i sušimo, zatim meljemo, i tako dobijamo luk u prahu koji pakujem i spremam za prodaju. Od kilograma svežeg luka dobijem 200 grama luka u prahu", kaže naš sagovornik i dodaje da pakovanje od 20 grama košta 150 dinara.

Kako saznajemo, to dug proces i zato ovaj proizvod ne može biti jeftiniji. Ovo mu je, kaže, dodatni posao ali da sa zadovoljstvom iz svoje bašte dopunjuje ponudu organskih proizvoda iz Pivnica pa ozbiljno razmišlja da vinograd  zasadi na površini od jednog hektara.