Kompostiranje je prirodni proces razgradnje organske materije, pri čemu nastaje ekološko, organsko đubrivo. Važnu ulogu pri ovom procesu imaju aerobni mikoorganizmi, koji biološki razlažu organski otpad, pri čemu na kraju procesa nastaje humus.
Vreme je kada čistimo bašte od uvelog bilja, trulih plodova, lišća i granja, te zemlju pripremamo za mirovanje. Ovo je odličan period da započnete sa pripremom komposta, koji ćete moći da koristite u proleće.
Kompost predstavlja organsku materiju, koja je nastala razgradnjom aerobnim putem. Koristi se kao đubrivo i kao poboljšivač zemljišta. Kompost još nazivamo i "smeđe đubrivo". Prilikom kompostiranja, proces humifikacije ide do kraja, tako da se organska materija pretvara u trajni humus. Kompost služi za rast biljaka i predstavlja apsorbcionu materiju koja zadržava vlagu i rastvorene minerale.
Kompostirati se mogu biljni ostaci kao što su: trava, grane, ostaci voća i povrća, lišće, ostaci prehrambene industrije, kora drveta iglice četinara, piljevina, slama, seno, talog kafe, pamuk i tako dalje, kao i neki ostaci životinjskog porekla kao što su: krv, ostaci mesa, samlevene kosti, ljuska jajeta, vuna i drugo.
Kompost od korova i ostataka biljaka (Foto: Sandra Špoljar)
U kompostirani materijal se nikako ne dodaju inertne materije kao što su kamen, plastika, metal, zatim guma, osemenjeni korovi, bolesne biljke i one tretirane pesticidima, ostaci kuvane hrane, masti, ulja, niti ikakve hemikalije, boje, lekovi i slično.
Kompostiranjem se ujedno bavimo i reciklažom, jer iskorišćavamo otpatke iz kuhinje.
Osnovni uslov adekvatnog kompostiranja i samog početka procesa razgradnje organske materije su odgovarajuća vlažnost, temperatura i vazduh. Pri previsokoj temperaturi dolazi do isušivanja kompostne mase i kao takva nije za upotrebu. Takođe, previsoka vlažnost ili čak stagnacija vode nije preporučljiva, jer dolazi do kvarenja i truljenja kompostne mase i ona nije iskoristiva.
Da bi proces razgradnje tekao kako treba, važnost ima i prozračnost mase, dakle mora biti strujanja vazduha.
Kako bi kompost bio dobar, važno je izabrati odgovarajući položaj u vrtu, što podrazumeva da je mesto prozračno. Bilo bi dobro i praktično da je blizu vrta i blizu vode, jer je potrebno nekad i zalivati kompostnu masu. Zatim, da je kompostna masa u poluzasenjenom položaju, jer toplota potpomaže razgradnju organske materije, ali direktno izložena suncu i visoka temperatura mogu potpuno isušiti kompost, pri čemu kao takav ne bi bio iskoristiv.
Ako je kompost tamno smeđe boje - spreman je za upotrebu (Foto: normanack / Flickr)
Zemljište na kojem se postavlja kompostna masa mora biti rahlo i dobro drenirano, jer u protivnom zadržavanje vode može dovesti do propadanja iste. Takođe, zemljište mora biti očišćeno od korova. Na dno se postavlja nešto slame ili sena. Obično se bira mesto u dnu vrta, ali je ipak potrebno malo odmaknuti od ograde.
Komposter se najčešće pravi od dasaka, ali može biti i od plastike.
Važno je usitniti, ali i mešati sadržaj komposta, pa nakon sloja otpadaka punih vode, stavite suvi sloj lišća ili suve trave.
Kada uočimo da je kompostna masa potpuno razgrađena i rastresita, kad ima miris šumske zemlje, te je tamnosmeđe do crne boje, smatra se da je kompost zreo i spreman za upotrebu. Ako kompost ima svetliju boju, još je neprijatnog mirisa i ako kompostna masa nije potpuno razgrađena, kompost nije zreo.
Preporučuje se da se kompost pre upotrebe proseje, kako bi bili odstranjeni delovi koji se još nisu razgradili.
Foto: Ben_Kerckx / Pixabay
Autorka
