Kako funkcionišu zajedničke organske bašte

Povratak prirodi i životu na selu, sve je zastupljenija filozofija života u svetu pa i kod nas u Srbiji. Takođe, koncept osnivanja zajedničkih bašti, u svetu poznatiji kao "community gardens", gde se neodržavane parcele u urbanim sredinama čiste i pretvaraju u bašte, počinje da živi i kod nas.

Odgovor zbog čega je to tako, jasan je - na prvom mestu želja da se skrati put "od njive do trpeze" i proizvede jeftina zdrava hrana, uz poštovanje ekoloških principa a zatim i potreba za kontaktom sa prirodom. Zagađeni gradovi, stres, nedostatak vremena, otuđenost, samo su neki od razloga zašto se ljudi odlučuju na ovaj korak.

Prateći ovu koncepciju života - Ama Centar (reč "Ammа" nа sаnskritu znаči "mаjkа") za negu čoveka i prirode koji vodi Katarina Milenković usmeren je na podršku rаzvoju održivog i dostojаnstvenog načina života i povratku prirodi. Vizijа Ama Centra je svet u kojem ljudi žive kаo deo prirode, а ne odvojeno od nje. Ovo udruženje sprovodi dva važna projekta: "Baštaonica" i "Baštalište" čiji se koncept zasniva na okretanju ljudi organskoj poljoprivredi i zdravom načinu života i ishrani.

"Oba projekta u fokusu imaju baštovanstvo i proizvodnju povrća po principima organske poljoprivrede. Ali, mi to ne radimo samo zbog povrća. Bašte su odličan poligon za životno učenje - tu se uči o odgovornosti, brizi i nezi, tu se radi sa drugima, komunicira sa njima, tu se gleda u nebo i čeka ili beži od kiše, tu se sreću insekti i ptice. Grade ličnosti sa drugačijim životnim vrednostima od aktuelnih. Duboko verujemo da takve ličnosti mogu doneti promenu koju tako željno čekamo. Ako ne globalno, onda makar lokalno, gradeći male zajednice oko sebe", kaže Katarina.

Jedna opština, jedno Baštalište

"Ama Centar sa partnerima pokrenuo je inicijativu za osnivanje baštenskih zajednica po principu "Jedna opština, jedno Baštalište". Tehnički uslovi za formiranje zajedničkih bašti postoje, a zainteresovani ljudi su sve brojniji. Prva takva bašta kod nas nalazi se u Slancima i osnovana je 2013. Prve sezone je okupila desetak članova, a danas, kada ulazi u četvrtu sezonu, Baštalište ima preko 30 članova. "Bilo bi ih i više, da nismo prostorno ograničeni zbog čega je važno da Grad Beograd prepozna ovaj koncept i ustupi nam pogodnu parcelu na korišćenje", dodaje Katarina.

Inicijativa Baštalište je prikupila preko 1.000 potpisa kojima traži od grada pogodnu parcelu. Istovremeno, započeli su i mapiranje Beograda u okviru kojeg možete prijaviti neodržavanu parcelu koja bi mogla postati nova baštenska zajednica. Do sada je mapirano tridesetak pogodnih lokacija. Zajedničke bašte su se, inače, rodile kao ideja krajem XIX veka u Velikoj Britaniji, a naročito su postale popularne tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Nešto slično se desilo i na Kubi sedamdesetih godina prošlog veka. Poslednjih decenija su se rapidno popularizovane u čitavom svetu, posebno u gusto naseljenim urbanim sredinama. "Community gardens" ili zajedničke bašte su tipski projekat koji polako zahvata ceo svet.

Ljudi koji razmišljaju o svojoj budućnosti i budućnosti svoje dece ne mogu, a da se ne zapitaju o kvalitetu hrane koju svakodnevno konzumiraju. Kupovina organske hrane čini se kao logičan izbor, međutim mnoge porodice nemaju dovoljno novca da bi se hranile isključivo organski proizvedenom hranom. S druge strane, stresan život u gradu, betonski kvartovi i sve ređi dodir čoveka sa zemljom i prirodom otuđili su nas od nje. Sve veći broj generacija se rađa bez osećaja za prirodu i svoje okruženje. Upravo zbog ovih, ali i mnogih drugih dobrobiti koje proizlaze iz ove ideje, ljudi odlučuju da se samoinicijativno udružuju i pronalaze neiskorišćene parcele kako bi ih koristili za uzgoj povrća, začina i cveća.

Osim Baštališta kao prve baštenske zajednice, u Srbiji je ove godine je udruženje Svetlost osnovalo Gradsku baštu u Šapcu, a postoji i inicijativa za osnivanje u Novom Sadu.

Projekat "Žena za održivu i solidarnu poljoprivredu"

I projekat "Žena za održivu i solidarnu poljoprivredu" je takođe nešto na šta je Ama Centar ponosan. "Kroz ovaj projekat, obraćamo se sa jedne strane ženama koje proizvode hranu da to rade poštujući principe organske poljoprivrede, a sa druge javnosti da zna da iako je većina poljoprivrednih gazdinstava regostrovano na muškarce, žene su te koje proizvode povrće. Kroz svoj rad, pozivamo žene da prošire svoju nežnost i brižnost na sve ljude pa i izvan ljudi, na životinje, insekte, zemljište koje nas hrani. Osim toga, postojećim poljoprivrednicama obezbeđujemo preduzetničku obuku i podršku za razvoj proizvoda. Letos smo organizovali okupljanje poljoprivrednica centralne Evrope i to je sjajno prošlo - 20 poljoprivrednica iz 10 zemalja centralne Evrope je tokom pet dana razmenjivalo svoja iskutva i učilo kroz primere", objašnjava Katarina.

Održiv ruralni razvoj

Oblasti delovanja Ama Centra obuhvataju održivi ruralni razvoj, zaštitu životne sredine i organsku poljoprivredu, radeći sa ženama i mladima na prvom mestu. Ono što je nas najviše interesovalo je i program WWOOF Srbijа iz kojeg je i nastao Ama centar.

“WWOOF je globalni pokret u okviru kojeg urbani ljudi odlaze u domaćinstva proizvođača organske hrane, žive sa njima i pomažu im u svim radovima. Kod svog domaćina možete ostati od par dana do više meseci. Na ovaj način, ljudi koji nemaju pristup zemlji, ne znaju odakle dolazi hrana, a u isto vreme brinu o sebi i planeti, imaju priliku da iskuse život farmera i da uče ne samo o organskoj proizvodnji već i o lokalnoj kulturi. Radi se u stvari o ne-novčanoj razmeni. Volonteri nude svoje ruke, a domaćini smeštaj i hranu - kombinacija u kojoj svi dobijaju! WWOOF je osnovan 1971. u Britaniji, a u Srbiji 2011. Od tada pa do danas, WWOOF postoji u preko 60 zemalja sveta i broji preko 10.000 domaćinstava i više desetina hiljada volontera", navodi Katarina.

Na kraju smo Katarinu pitali kako ocenjuje svest naših građana o potrebama da se zdravo hrane i žive? Da li misli da će kod nas zaživeti trend povratka na selo i okretanje ka organskoj poljoprivredi?

"Moj je utisak da svest postoji i da svakodnevno raste. Praksa pokazuje drugačije, no razlozi za to mogu biti razni - na prvom mestu, naši ljudi nisu u prilici da plate organsku hranu koja je skuplja od industrijske. Paradoksalno je da vam za proizvodnju zdrave hrane treba dozvola, odnosno organski sertifikat, dok onima koji koriste hemijske preparate i veštačka đubriva ne treba nikakva dozvola. Naravno, potrošači moraju biti sigurni da je zdrava, skuplja hrana i zaista takva. Ali, umesto skupih sertifikata koji poskupljuju krajnji proizvod, treba težiti razvoju poverenja između proizvođača i potrošača, na prvom mestu ukidanjem posrednika u prodaji. Time se, između ostalog vodi sve veći broj mladih, obrazovanih koji odlaze na selo i pokreću svoje male biznise proizvodnje hrane. Verujem da će ih biti sve više, jer je to prirodni korak u evoluciji čovekove svesti. Kada iskusimo mnogo toga što se novcem može kupiti, ostaje nam samo priroda koja ne prestaje da iznenađuje i koja nas, bez obzira na sva poniženja i dalje hrani", zaključila je naša sagovrnica