Jesenji radovi u bašti i voćnjaku

Jesen je period godine kada, osim berbe plodova u baštama i voćnjacima, obavljamo poslove koji će biti priprema za sledeću sezonu i osigurati uspešno prezimljavanje biljaka.

U ovom periodu vršimo čišćenje, setvu, sadnju, rezidbu, sprovodimo zaštitu od bolesti i štetočina, pripremamo zaštitu od izmrzavanja.

U voćnjaku

Kako bi voćna stabla uspešno prezimila, potrebno ih je tokom jeseni zaliti, posebno posle ovako sušnog leta. Bez zalivanja lakše dolazi do izmrzavanja stabla. Voćno stablo bi trebalo da kasnu jesen i zimu dočeka spremno. Ukoliko se tokom jeseni vrši đubrenje voćnih stabala, koristiti đubriva bogata fosforom i kalijumom.

U voćnjaku je, nakon berbe i opadanja listova, potrebno pristupiti sanitarnoj rezidbi. Pri ovoj rezidbi iz voćnjaka se uklanjaju sve slomljene i oštećene grane, mumificirani plodovi, grane koje pokazuju simptome oboljenja, grane sa prezimljujućim gnezdima štetočina. Na debla se postavljaju lovni pojasevi. Vrši se sakupljanje opalog lišća, jer se u njemu skrivaju mnoge štetočine, njihove prezimljujuće forme. Konačnu rezidbu stabla ostaviti za rano proleće, zbog mogućnosti izmrzavanja pupoljaka tokom zime usled izuzetno niskih temperatura.

Krečenje stabala (Foto: Snježana Kratz)

Vršiti zaštitu od glodara, posebno mladih voćnih zasada. Mlade voćke zaštiti mrežicama od zečeva i srna. Krajem ovog perioda obaviti i jesenje krečenje stabala. Nakon opadanja listova izvršiti tretiranje bakarnim preparatima kako bi se stablo zaštitilo od prouzrokovača oboljenja.

Tokom jeseni vrši se sadnja voćnih vrsta, jer se voćna stabla i grmovi posađeni u ovom periodu bolje ukorenjavaju i lakše je doći do kvalitetnog sadnog materijala. Kod sadnje obratiti pažnju na izbor vrste, sorte i kvalitet sadnice. Veliku pažnju posvetiti pitanju oplodnje voćnih stabala i grmova. Neke vrste i sorte su samooplodne, dok su druge stranooplodne.

U bašti

Bašta nas tokom kasnog leta i jeseni nagrađuje plodovima raznih povrtnih vrsta. Nakon berbe, u bašti ostaju biljke koje su izgubile svoju funkcije. Sav taj biljni materijal je potrebno sakupiti i odneti na kompostište. Ne odlagati biljke na kojima su vidljivi simptomi oboljenja ili prisustvo štetočina.

Pošto noći postaju hladnije neke povtne kulture je potrebno pokrivati agroplatnom kako bi biljke zaštitili od hladnoće.

Ovo vreme treba iskoristiti i za setvu povrtnih kultura kratke vegetacije, koje ćemo brati tokom kasne jeseni ili zime. Setva i sadnja se obavljaju na otvorenom i u zatvorenom prostoru (plastenici, niski tuneli). Možemo posejati povrtne vrste koje ćemo brati tokom proleća. Jesen je vreme setve i sadnje: zelenih salata, blitve, rukole, endivije, matovilca, spanaća, belog i crvenog luka, luka srebrenjaka.

Tokom ovog perioda se pristupa čišćenju i dezinfekciji plastenika.

U dvorištu

Tokom jeseni. u vrtu sa cvećem svoj životni ciklus završavaju jednogodišnje cvetnice. Sa svih jednogodišnjih cvetnica potrebno je sakupiti seme i ukloniti zaostali biljni materijal. Sa višegodišnjih vrsta ukloniti precvetale cvetove, osušene grane, obaviti rezidbu vrsta koje zahtevaju takav vid brige. Lukovice letnjih cvetnica, poput dalije, potrebno je izvaditi iz zemlje i spremiti na zimovanje.

Vreme je sadnje lukovica cvetnica koje cvetaju rano u proleće (narcisi, tulipani). U jesen se sade i ljubičice, koje će cvetati tek na proleće.

Očistiti travnjak od opalog lišće. Lišće tokom zime trune i to uzrokuje propadanje trave ispod lišća. Ukoliko se na travnjaku primećuju "ćelava" mesta, sada je vreme da izvršimo dosejavanje. Obaviti setvu za budući travnjak.

Vreme je sadnje ukrasnih grmova i živih ograda. Na ružama uraditi sanitarnu rezidbu, zaštitu od bolesti i od izmrzavanja. U blizini ružinog grma posaditi čenove belog luka. On ima funkciju zaštitnika ruža od mnogih oboljenja, ali svojim mirisom tera i mnoge štetočine.

Foto: lumix2004 / Pixabay