Jedna kišna glista dovoljna je da popravi plodnost zemljišta?

Kišne gliste (Lumbricus terrestris) su izuzetni pomoćnici svakom baštovanu. Bez njih nema plodne zemlje. Njihovo člankovito ili valjkasto telo dugačko je oko 30 cm. Kroz zemljište se kreću puzeći, skupljajući i šireći trbušne mišiće.

Možemo ih naći u skoro svim tipovima zemljišta. Veoma često su zastupljene u stajskom đubrivu i u zemlji koja je dovoljno vlažna i bogata organskom materijom. Aktivne su od ranog proleća pa sve do kasne jeseni, a iz zemlje izlaze posle kiše ili tokom noći.

Prirodna sterilizacija zemljišta

I pored toga što su izuzetno korisne, veliki broj ljudi veruju da su štetočine i da ih treba uništavati. Neznanje i predrasude su od nas napravili najveće neprijatelje ovih korisnih organizama. Ne prave štetu na biljkama niti se hrane njihovim korenjem.

Što im je veći broj u tlu, ono je kvalitetnije i plodnije. Smatra se da plodno zemljište na jedan metar kvadratni treba imati između 200 i 400 kišnih glista koje mogu da prerade dva kilograma organske materije. U toku dana, dovoljna je jedna da stvori šest grama svojih izlučevina koje popravljaju plodnost.

Broj glista pokazuje koliko je zemljište zdravo - privucite ih

Veoma su aktivne u zemlji i kreću se u svim pravcima. Tom prilikom prave kanaliće kroz koje se sleva voda i vrši prozračivanje. Biljke taj prostor koriste za rast korenčića. Svojom aktivnošću gliste regulišu pH reakciju, učestvuju u stvaranju humusa, poboljšavaju strukturu i kvalitet zemlje. U njemu se povećava sadržaj minerala, posebno fosfora, kalcijuma i magnezijuma.

Osim što ga poboljšavaju, kišne gliste takođe vrše dezinfekciju i sterilizaciju. Uz njihovu pomoć smanjuje se i prisustvo prouzrokovača biljnih bolesti.

Mnogi uzgajivači sobnog bilja koriste se jednim trikom. U saksiju sa biljkom stave jednu kišnu glistu. Ona će poboljšati strukturu zemljišta i sprečiće zbijanje supstrata. Osim toga, u posudi neće biti zemljišnih štetočina.

Za veću brojnost - plitko orati

Takođe su veoma osetljivi organizmi. Njihova brojnost je mala na zbijenim terenima, kao i onima koji se stalno oru i često obrađuju, ali i tamo gde se dodaju industrijska đubriva ili se obavljaju tretiranja pesticidima.

Kako bi privukli kišne gliste i osigurali im optimalne uslove, zemlju u bašti treba ili plitko orati ili uzgajati povrće na površinama koje se ne obrađuju. Malčiranje parcele biomaterijalom obezbediće dovoljno organske mase za ishranu glista. Malč, koji prekriva zemljište, zaštitiće ga od prevelikog zagrevanja i isušivanja tokom leta. U vlažnoj zemlji ima više glista. Njihovo telo je osetljivo i potreban je određeni nivo vlage, kako bi se neometano kretale i hranile.

Površine na kojima se primenjuju mineralna đubriva i razni preparati su siromašnija glistama. To je slučaj i sa terenima koji imaju pH iznad 5,5. Ne podnose alkalnu sredinu. Najbolje im odgovaraju ilovasta i blago kisela zemljišta.

Tokom sušnog letnjeg perioda, povlače se u dublje slojeve, ali se tu ne mogu razmnožavati. Zbog toga ih je više u zemlji koja se malčira, zbog povoljnijeg vodno-vazdušnog režima i u takvoj sredini ima ih više nego u zemlji koja je nepokrivena tokom zime i leta.