Mnogi su u restoranima kao dekoraciju na jelu imali priliku da dobiju mlade zelene biljke ili listiće, ali to uglavnom završi negde u uglu tanjira nepojedeno. I to je velika greška!
Mikrobilje su mladi izdanci biljaka, jestivi su i veoma bogati mineralima i vitaminima. Ono što je specifično je da se beru samo nekoliko dana posle klijanja, odnosno kad izrastu prvi pravi listovi.
Studentkinja Ivana Pavlović iz Valjeva u jeku korone pre dve godine, kada je najveći deo vremena sa majkom provodila u stanu tokom policijskog časa, došla je na ideju da vreme prekrati tako što će početi da gaji mikrobilje. Seme je pronašla na jednom domaćem sajtu, a kad je stiglo, posadila ga je u nekoliko plastičnih činja.
"To su izdanci biljaka stari od sedam do 25 dana, intenzivnijeg su ukusa nego kada je u pitanju odraslo povrće ili začinsko bilje, a uz to je i jako dekorativno na tanjiru", objašnjava Pavlovićeva, čija je majka predložila ideju, kako bi ne samo prekratile vreme nego i da bi se zdravije hranile.
"Naručila sam par različitih vrsta i počele smo to da gajimo u mojoj sobi. Ceo taj posao mi se svideo i odlučila sam da se tima bavim."
Što je više istraživala i učila o ovom biljku, Ivana je i povećavala broj različitih vrsta. I ne samo to. Od nekoliko kutijica u kojima je sejala mikrobilje u svojoj sobi, sada je to već na nekoliko polica, pa je svom mikrobilju prepustila sobu.
"Gajim oko 15 vrsta, ali nemam uvek sve. U proseku uvek imam oko 10 vrsta. Za sada nalazim seme kod nas, po našim sajtovima, ali planiram i da potražim i po inostranim, da vidim koja je razlika, da li je bolje ili lošije", kaže Pavlovićeva.
Ivana nabavlja isključivo organsko seme, dobro se pokazala tresetna zemlja u kombinaciji sa perlitom, a gaji ga tokom cele godine.
"Po mom mišljenju, zemlja nije nešto posebno bitna. Pre nego što sam počela da gajim, istraživala sam i pronašla da je najbolje da se koristi kokosov treset. Ja koristim običan sa perlitom i zadovoljna sam kako mi uspeva mikrobilje. Koristim plastične kutijice koje imaju male rupe kako bi višak vode isticao. Meni je važno da seme bude organsko i netretirano i sadi se gusto.
Neko seme zahteva da bude pokriveno zemljom. Isto tako, u zavisnosti od vrste, neko seme se potapa u vodu na šest, 12 ili 24 sata. Dok ne proklija, biljke treba da budu u mraku, a onda pod lampe, temperatura u prostoriji treba da bude od 22 do 25 stepeni i to je to."
Prema njenim rečima, nije težak posao. Oko dva do tri sata joj treba vremena za sadnju, a onda se svodi sve na zalivanje ujutru i uveče u narednih sedam do 10 dana koliko nekim biljkama treba da nikne i da se pojavi prvi list. Dešava se i da seme ne proklija, ali je to Ivanu ne obeshrabruje. Kad dođe vreme, biljke se jednostavno "ošišaju", a pored toga što su dekorativne u jelu, mogu s praviti i kombinacije salata.
Nutritivna vrednost jednog lista mladog brokolija jednaka je 1,5 kg "odraslog".
Kada čuju za lucerku, prva asocijacija je da se to koristi u ishrani životinja, ali Pavlovićeva napominje da je to izuzetno ukusno mikrobilje i da treba probati.
"Kad nekom kažem da proba lucerku, pitaju pa kako, to krave jedu. Ali se predomisle kad probaju. Ona ima lep ukus i jako je zdrava. Mnogi se iznenade i ukusom rotkvice koja ima intenzivan i pomalo ljutkast ukus, a moram da pomenem i crveni kupus koji ima 40 puta više vitamiva C nego odrasla biljka. Ja ga često jedem, a redovno mi je na meniju i brokoli.
To je interesantno, da jedan list brokolija ima hranljivu vrednost koja je jednaka količini od 1,5 kg odraslog brokolija. A ko će da pojede tu količinu svežeg brokolija", pita se naša sagovornica kroz smeh.
Ova studentkinja kaže da od svih mikrobiljaka koje ima, amarant joj je najdraži, ali se ne odriče ni šargarepe.
"Ljudi su generalno još uvek nepoverljivi prema mikrobilju. Dovoljno je da uz neko jelo se doda nekoliko liščica i da imaju dovoljan unos vitamina i minerala. Ne mora to biti veganska ishrana. Ali, verujem da će se i to promeniti, jer sv više se ljudi okreću zdravijoj ishrani. Koristi se samo nadzemni deo koji se može staviti u salate, sendviče, na meso."
Hobi uzgoja mikrobilja za Ivanu se pretvorio u posao koji radi dok studira informacione tehnologije. To će joj omogućiti, kako kaže, da u budućnosti može da kreira i svoj sajt. Planira i da proširi proizvodnju, ali ne žuri jer je za sada zadovoljna kako se odvija posao i za sada ima siguran plasman.
Foto prilog
Tagovi
Autorka
