Ekološka zaštita u voćnjaku

Kod ekološke zaštite od štetočina podstiče se prirodan odnos među prirodnim neprijateljima u okolini i tako se prevladava populacija štetnih organizama. Nadziranjem okoline štitimo i jačamo već postojeće prirodne neprijatelje, predatore, koji se ponekad i unose u voćnjak.

Tako postavljamo kolce za grabljivice i kućice za ptice i podstičemo naseljavanje korisnih grabljivaca i parazita. U blizini stabala voćki posadi se pojas divljih cvetajućih biljaka, a prostor između stabala se kosi. Za uništavanje štetočina mogu se upotrebiti različite mehaničke metode, npr. lepljive trake oko debla i lepljive ploče u boji.

U rano proleće na deblima se mogu pojaviti oštećenja koja je prouzrokovala divljač, sneg i hladnoća. Grane bi trebalo glatko orezati nakon oštećenja. Nakon toga, na biljci ostaju otvorene rane koje su idealne za prodor raznih bolesti. Obavezno ih je potrebno premazati kvalitetnom i prirodnom smolom za vakcinaciju. Pojava štetočina i korisnih organizama mora se pratiti. Zimi se pregledaju starija stabla i utvrđuje da li se na njima skrivaju jajašca vaši, jajašca crvenog voćnog pauka ili američka štitasta vaš.

Seča stabala i odrezivanje zaraženih vrškova

Radikalna mehanička mera je seča celih stabala voćaka zaraženih štetočinama i njihovo spaljivanje. Ta se mera nekada sprovodila u rasadnicima sa biljkama zaraženim kalifornijskom štitastom vaši, a u starijim šljivicima s biljkama zaraženim šarkom šljive. Sada se krče i spaljuju voćke zaražene bakterijskim paležom, te u slučaju otkrivanja drugih karantinskih štetočina. Ali se mnogo češće seku i uništavaju samo zaraženi organi.

Zaraženost breskvinim smotavcem i moljcem smanjuje se odsecanjem vrškova izdanaka zaraženih ovim štetočinama, zarazaženost kruškinom osom rezanjem vrškova kruške. Suve vrškove grana ili cele grane zaražene raznim vrstama smotavca drva bi trebalo orezati i spaliti. Seći treba i izdanke bobičastih voćki i ruža zaraženih štetočinama. Te mere bi trebalo sprovoditi rano, dok je štetočina još u zaraženom organu. Otpale plodove kruške zaražene kruškinom osom bi trebalo skupiti i uništiti (na primer zakopati), što važi i za druge vrste zaraženih otpalih plodova.

Struganjem stare kore sa voćki i čokota, a negde i mahovine i lišajeva, neke se štetočine, posebno štitaste vaši, delom odstranjuju, a delom čine pristupačnim za druge mere suzbijanja.

Grane sa čaurama gusenica ili osa predivica režu se dok su čaure još male i pune gusenica. Taj je način vrlo uspešan tokom vegetacije pri manjim ili srednjim zarazama dodovcem, jabukovim i šljivinim moljcem, trešnjinim prelcem, gusenicama riđa i borova četinara te kruškinom osom predivicom, a tokom zime za suzbijanje zlatokraja i glogova belca. Rezanjem i uništavanjem jedne čaure mogu se sprečiti štete od više stotina gusenica. Legla jaja nekih štetočina, na primer gubara mogu se uništiti grebanjem (ili premazivanjem insekticidom). Osnovni način suzbijanja novih štetočina kestenovog moljca minera sastoji se u temeljnom skupljanju lišća otpalog krajem jeseni i tokom zime, u kojem najvećim delom štetočina prezimi.

Mehaničko hvatanje štetočina

Rovac se može uhvatiti ukopavanjem posuda sa vodom plitko ispod površine zemlje. Na sve četiri strane od posude utisnu se u zemlju letvice. Rovac koji se kreće plitko ispod površine, naiđe na letvicu, pa ako krene prema posudi upašće u nju i neće više moći da izađe. Postoje i različite klopke za hvatanje osa, bubašvaba i nekih drugih insekata. Za hvatanje osa mogu se iskoristiti plastične flaše mineralne vode na čijem se gornjem delu izbuši više rupa. Te rupe se mogu iseći tako da se omogući ulaz i onemogući izlaz osa i stršljena. U boce se stavi nešto gnječenog voća. Lovni pojasevi vrlo su efikasno sredstvo za smanjenje zaraze jabukovog i šljivinog smotavca. Njih čini traka valovite lepenke čvrsto obmatana oko debla u jesen (pre odlaska gusenice na prezimljavanje) ili sredinom leta (između oba pokoljenja štetočina). U njima gusenice traže sklonište za razmnožavanjee pa se skidanjem pojasa i njihovim spaljivanjem mogu uništiti. Lovni pojasevi koji se stavljaju u jesen mogu se skinuti tokom zime ili početkom proleća, ali pojaseve stavljene tokom leta treba skidati i spaliti svakih deset dana te staviti nove pojaseve.

Mehaničko istrebljivanje štetočina na stablima voćki

Tri nedelje pred cvetanje, na stabla se mogu postaviti bele lepljive ploče pomoću kojih se efikasno smanjuje napad osica, koje na početku cvetanja polažu u cvet jajašca iz kojih se razviju gusenice. Gusenice se zariju u mlade plodove i u njima se razvije crv. Bele lepljive ploče deluju na osnovi bele boje i odraza svetlosti te ne bi smele biti u senci i moraju da vise na vidljivim mestima. Nakon cvetanja na stabla se obese žute lepljive ploče koje ih efikasno štite od raznih letećih štetočina. Na taj način se smanjuje napad lisnih vaši, trešnjine i maslinove muve te drugih štetočina koje lete. Na stablo se obesi 5-10 lepljivih ploča u zavisnosti od veličine stabla. Lepljiva traka može se nalepiti i oko debla drveća pa čini prepreku raznim štetočinama koji bi puzali po deblu prema gore i preprečiti put mravima koji u krošnje stabla prenose vaši.

Prepoznavanje različitih štetočina

Američka štitasta vaš prezimi u obliku larvi na drveću koje su skrivene pod crnim, vrlo malim pojasom i izgledaju kao sitne kornjače. Crveni voćni pauk ima premala jajašca pa se ne vide golim okom. Ako se prstima pređe preko izdanka na grani i oni pocrvene, može se zaključiti da se na stablu nalazi veliki broj paukovih jajašaca. Crveni voćni pauk može da prezimi dve do tri godine starom stablu ili grani oko pupoljaka, na popucaloj kori i na račvanju dve grane. Jajašca raznih biljnih vaši su vrlo sitna, crne boje, a nalaze se na jednogodišnjim izdancima i posebno oko pupoljaka. U krošnjama drveća kruške mogu se primetiti i sitne tamno smeđe životinjice providnih krila kruškine muve koje se u toplijim zimskim danima hrane na jednogodišnjim izdancima. Početkom marta meseca pojave se kornjaši jabukovog cvetara koji rilice zariju u tek otvorene pupoljke. Cvetar u sezoni rasta može znatno prorediti rod. Ponekad je to korisno, kada se jave problemi sa prevelikim rodom, insekti proređuju cvetni zametak i time rešavaju probleme da ne dođe do prevelikog roda.

Polećno prskanje stabala

Osim štetočina, na stablima prezimljuju i različite bolesti.

Stabla je potrebno prskati bakarnim preparatom koji se koristi za suzbijanje ispucalosti lišća koštunjavog voća, kovrdžavost lišća breskve, krastavosti jabuke i kruške, raka kore jabuke, truleži vrata korena kao i bakterijske paleži krušaka. Pre početka vegetacije, kad stabla još miruju prska se u rastvoru 80g na 10l vode, a kasnije, u fazi mišjeg uva, ide 25g na 10l vode. Protiv štetočina koji prezime na drveću na početku cvetanja se prska prirodnim uljnim insekticidom na bazi ulja uljane repice. Zimska jajašca štetočina u tom periodu prskaju se koncentracijom preparata 300ml na 10l vode.

Sprečavanje bolesti prirodnim biljnim ekstraktima

U ekološkoj zaštiti stabala voćki dobar učinak ima prskanje prirodnim biljnim sredstvom na bazi poljske preslice. Kada se pokažu prvi listovi, stabla se prskaju u rastvoru 0,1 posto svakih sedam do 10 dana. Posebno je značajno sprečavanje primarnih zaraza, koje prouzrokuju najveću štetu. Svi raspoloživi ekološki preparati za jačanje drveća imaju isključivo kontaktno delovanje, sredstvo mora biti naneto pre nastajanja infekcije.

Istrebljivanje štetočina prirodnim biljnim ekstraktima

Na stablima se u periodu rasta pojavi mnogo grinja protiv kojih se može efikasno primeniti prirodni insekticid na bazi ulja uljane repice u rastvoru 100 do 200ml na 10l vode.

Najčešće bolesti i štetočine na stablu i njihovo suzbijanje

Krastavost se manifestuje baršunasto sivkastim pegama, na gornjoj strani listova na jabuci i na donjoj strani kod kruške te krastama na plodovima. U periodu mirovanja drveće se prska bakarnim preparatom, a kad se pojave prvi listovi, prska se prirodnim sredstvima na bazi preslice (rastavića). Stabla se sade na prozračne otvorene položaje, biraju se otporne sorte te se pazi na prozračnost krošnje i na razmak između stabala.

Pepeljasta plesan ili pepelnica, prepoznaje se po sloju plesni na izdancima i lišću na jabuci. Krošnja mora biti dobro osvetljena, ishrana stabla harmonična, a u proleće režu se napadnuti delovi izdanaka, u proleće se prska bakarnim preparatom, a za vreme vegetacije redovno se preventivno prska prirodnim sredstvom na bazi preslice (rastavića) ili prirodnim sredstvom na bazi sojinog lecitina.

Rđa ribizle ogleda se smeđim mrljama i leglima spora na donjoj strani lišća ribizle, a lišće otpada. Tranzitni domaćini bolesti su petoigličasti borovi na kojima nastanu narandžaste nabrekline. Ugrožene biljke su crne ribizle, ponekad i crveni i petoigličasti borovi i ne sade se zajedno. Pored ribizle sadi se pelin, obolelo lišće se brzo uništi i redovno se prska prirodnim sredstvom na bazi preslice ili rastavića.

Kod monilije se nakon cvetanja osuše cvetovi i vršni izdanci, voćna monilija oštećuje plodove koji trunu i ostanu na stablu. Cvetna monilija napada koštuničavo voće (kajsija, trešnja, višnja, breskva, šljiva), a voćna monilija i jezgričasto voće (jabuke, kruške, dunje). Oko stabala se sadi ren, trulo voće se u jesen uništi, a oboleli izdanci odrežu. Larve trešnjine muve se zariju u meso trešanje i one trunu. Na stabla nakon cvetanja obese se žute lepljive ploče. Vaši sišu sokove iz lišća, uzrokuju savijanje i deformaciju lišća i prenose virusne bolesti. Ugrožene su sve vrste voća. Na stabla se obese žute lepljive ploče, a zimska jajašca vaši se unište s koncentracijom prirodnog biljnog insekticida.

Osica oštećuje plodove odmah nakon što se razviju, zato pre vremena otpadnu i postanu crvljivi. Tri nedelje pre cvetanja na stablo se obese bele lepljive ploče. Grinje crvenog voćnog pauka isisavaju lišće, a kako je ono jako pogođeno, smanji se dotok asimilata u plodove, što se odražava na lošiju obojenost i ukus plodova. Ugrožene su jabuke i kruške. Prolećno prskanje se vrši prirodnim biljnim insekticidom da se unište jajašca. Štite se prirodni neprijatelji (grabežljiva grinja, najeznice).

Preparat protiv biljnih vaši

Osnovni sastojak preparata protiv biljnih vaši je kopriva. U 10l vode, najbolje kišnice, potopite 1kg svežih, usitnjenih listova koprive ili 100 do 200g suvih. Ostavite pokriveno 24 sata, ne držite duže jer se stajanjem smanjuje efikasnost preparata. Procedite i tako dobijenom tečnošću prskate napadnuto bilje svakih 3-5 dana. Tako pripremljen preparat može poslužiti i za dohranu biljaka. Kopriva se bere pred samo cvetanje, dok je još mlada, jer je tada najjača.

Sredstvo od preslice protiv rđe, pepelnice, grinja i crvenog pauka

Preslica (rastavić ili konjski rep) raste na vlažnim staništima pa je možete naći u blizini reka i potoka. Koristi se protiv rđe i pepelnica, grinja i crvenog pauka. Jedan kilogram svežeg rastavića potopite u 10l vode i ostavite da stoji 24 sata. Zatim lagano prokuvajte 30 minuta. Kada se tečnost ohladi, razredite je vodom u odnosu 1 : 5 i sa njom prskajte biljke. Tečnost od rastavića možete pomešati sa sredstvom od koprive u odnosu 1 : 1 i kao takvo koristiti za prskanje biljaka. Povećaćete efikasnost u borbi protiv štetočina i ujedno nahraniti vašu biljku.

Sredstvo protiv grinja i plesni

Ovo sredstvo koristi se protiv grinja i plesni te u slučaju kada lišće postane braon. Pola kilograma nasečenog crnog i belog luka potopite u 10l vode. Kada tečnost prestane da peni, razredite je desetostrukom količinom vode te njome prskajte zemlju protiv buđi. Od kuvanih ljuski crnog luka možete napraviti i sredstvo za prskanje protiv insekata.

Sredstvo protiv biljnih vaši i gljivičnih bolesti

Biljne vaši znaju ponekad da budu stvarno dosadne. Najlakše ćemo ih odbiti od biljaka ako u blizini obolele biljke posadimo lavandu ili čubar. Biljne vaši možete mlazom vode odstraniti s biljaka. Taj postupak treba sprovoditi ujutru kako bi se biljke što pre osušile na suncu. Ako to ne pomogne, možete upotrebiti neko od prirodnih sredstava. Protiv bilnjih vaši, rđe, grinja, gusenica i mrava u 10l vode (najbolje kišnice) potopite 300 g svežih listova i cvetova pelina ili 30g suvog pelina. Ostavite pelin da odstoji potopljen u vodi 2-3 dana, nakon čega je tečnost spremna za prskanje.

Tečno đubrivo od koprive

Plastičnu ili drvenu posudu napunite do pola koprivom i nalijte vodu do vrha. Posudu prekrijte mrežicom, dva puta dnevno promešajte tečnost. Kada tečnost počne da peni, dodajte šaku kamenog brašna kako biste neutralizovali neprijatan miris. Kada tečnost prestane da peni, đubrivo je gotovo. Koristite ga za prskanje u odnosu 1:10.

Tečno đubrivo od lista gaveza

Gavez sadrži gvožđe, kalcijum, kalijum, fosfor i mangan. Sve su to mikroelementi potrebni biljkama za normalan rast i razvoj. Đubrivo od gaveza jača biljke i obogaćuje ih mineralima. Priprema se na isti način kao i đubrivo od koprive. Nakon nekoliko dana stajanja, kada prestane da peni, smeđe je boje i neprijatnog mirisa koji podseća na stajsko đubrivo. Razredite ga vodom u odnosu 1:10. Kvalitetno đubrivo dobićete mešanjem đubriva od koprive i gaveza u odnosu 1 : 1.

Šta još može pomoći

Neven koji je poznat po svojim lekovitim svojstvima, izlučuje sok ​​koji pomaže zemljištu pri oslobađanju od štetnih materija. Koren kadifice izlučuje fitotoksine koji su otrovni za parazitske gljivice, ali i za crve koji uništavaju koren. Na mestima gde rastu kadifice i neven, u zemlji nema zemljišnih štetočina ni gljivica. Leptira kupusara najbolje ćete oterati iz zelja ako između stabljika zasadite paradajz jer leptiri kupusari ne vole miris paradajza.

Korisne životinje - pomagači u borbi

Da bismo u vrtu mogli primeniti biološku zaštitu, ne moramo terati iz vrta sve životinje. Nisu nam sve životinje neprijatelji. Vrlo je važno zadržati korisne životinje jer one pomažu u borbi protiv štetočina. U procesu suzbijanja štetočina od velike koristi su životinje koje se njima hrane. Najbolji pomagači su ptice, ježevi i žabe koji jedu puževe, ali i neki insekti kao što su bubamare, mrežokrilke i bogomoljke, koji su prirodni neprijatelji biljnih vaši. Bubamare i njene larve pojedu dnevno i do 400 biljnih vaši. Da bi bubamare imale šta da jedu, ne treba uništavati prve biljne vaši koje se pojave u proleće, jer će se tako smanjiti broj bubamara kojih ionako već ima premalo. Ako ste u mogućnosti, za žabe je dobro u vlastitom vrtu iskopati malu baru i zasaditi vodeno bilje. Žabe će nastaniti baru pa će opasnost od puževa biti mnogo manja.

Jeste li znali da ptice na dan prikupe i do 30kg gusenica i drugih štetočina? Da biste privukli i zadržali ptice u svom vrtu, postavite im kućicu. Neka otvor kućice bude okrenut prema jugoistoku. Preko leta im osiguravajte dovoljne količine vode u plitkim posudama, a zimi hranu. Ptičice će vas rešiti parazita u bašti i svakodnevno vas razveseliti svojim pevanjem. U vrtu nalazimo i paukove koji su prirodni neprijatelji muva i komaraca. Grabežljive grinje su prirodni neprijatelji crvenog pauka, ali i nekih drugih štetnih grinja.

Foto: depositphotos.com, @Jim_Filim