Dragana Šego: Bumbari u borovnici povećavaju prinos

Kako bi vaš zasad borovnice postigao maksimalni rod, potrebni su mu insekti oprašivači. Bumbari koji se sve češće koriste u povrtarstvu, a preporučljiva su agrotehnička mera u zasadima borovnice oprašuju od 80 do 100 odsto cvetova, a povećavaju prinos do 25 odsto. 

Na nagovor dugogodišnjeg prijatelja Dejana Petrovića i vlasnika zasada, Dragana Šego preselila se iz velikog grada u Orašac kako bi brinula o 1,20 ha pod borovnicama. Iako je kozmetičarka po struci, rad sa zemljom nije joj bio nepoznat, brzo je naučila sve radove u borovnici i zašto je oprašivanje bumbarima važno.

Borovnica isplativa i nakon 50 godina uzgoja

"Vlasnik ovih borovnica moj je dugogodišnji prijatelj, a kad je kupio ovaj plac, bio mu je potreban neko od poverenja, ko bi bio tu i ko voli ovaj život i ko će da vodi računa o zasadima i ponudio mi je da pređem ovde. Sadnice sorte djuk posađene su u decembru 2016. godine, postavljen je sistem za navodnjavanje i nedavno stavljena protivgradna mreža. Prve godine se skidao cvet, da bi biljka rasla i dobila na bujnosti. Prošle godine kad se očekivao rod,  prvi put smo stavili bumbare“, kaže Dragana.

Bumbari se postavljaju u zasadu kad se pojavi pet odsto cvetova 

Na osnovu istraživanja izraelskih poljoprivrednika, bumbari oprašuju više desetina puta više cvetova nego obična pčela, a loše i hladnije vreme im ne smeta, jedino je važno da su kutije zaštićene od direktnog sunca, kiše i vetra. Postavljaju se kad se pojavi minimum pet odsto cvetova u zasadu i ostavljaju dokle god cvetovi ne počnu da opadaju. 

"Pošto imamo 1 ha i 20 ari, kažu, bilo bi dobro da se stave dve kutije bumbara. Mi smo ih stavili na sredinu zasada, jer bumbari prvi izleću, za pčelice je još hladno. Iako je djuk samooplodiva sorta, sa bumbarima je ipak 100 posto pojačana ta oplodnja i činjenica je da su svi bili prezadovoljni rodom, što je dokaz da su bumbari odradili svoj posao“.

Kako zaštititi borovnicu od nepovoljnih abiotičkih uticaja sredine?

Iako su prve godine imali peh kad im se dosta sadnica osušilo, rod na preostalih 2.200 sadnica uopšte nije bio zanemarljiv, i to kaže Dragana, dobrim delo zahvaljujući bumbarima.

"Na 2.200 sadnica, imali smo oko dve tone roda, što je bilo odlično. Dopunilo smo preostala mesta novim sadnicama i sad treba prvi rod da dâ 800gr do 1kg prinosa, a pošto je druga godina starim sadnicama, očekujemo da će ove godine rod biti tu jači“, kaže Dragana koja je odgovorna za brigu oko zasada borovnica.

Rod prodaju Holanđanima u otkupnom centru u Orašcu 

Na pitanje, gde plasiraju rod, Dragana, pošto je zadužena samo za proizvodnju, kroz smeh kaže - moje je do kapije. Vlasnici zasada svoj rod prodaju Holanđanima koji imaju otkupni centar u Orašcu i kompaniji koja izvozi za Rusiju. Pošto im je najvažniji kvalitet, a ne, prevashodno količina, mnoge sadnice se orezuju i dok su u rodu.

"Prošle godine smo morali čak da orezujemo sadnice u plodu, praktično sam ih desetkovala, morala sam da skidam zato što sadnice jednostavno nisu mogle da iznesu pun rod. Onda smo rešili; bolje da idemo na kvalitet, nego na kvantitet, jer što ih je više - to su sitnije. Ove godine, one su pune, rezidba je bila, ali će verovatno biti još jedna. Sve grane koje se budu spustila na bankove, ja moram da skidam, jer kad je plod na malču, vuče druge plodove, a i oštećuje se," primetila je Dragana.

Ova upraviteljka zasada, kaže, da iako je održavanje borovnice za nju u početku bilo novo, sada je upoznata sa svim agrotehničkim merama i fazama razvoja biljke. 

Goran Dišić: U borovnicu vredi investirati

"Ja volim da radim na zemlji, volim to, interesuje me i nije mi teško. Kad vidite ovo (pokazuje na zasad), vi vidite da ste nešto uradili. S druge strane, kad nešto radite - ili uradite kako treba ili nemojte da radite. Prošla sam sve faze, počevši od kopanja, plevljenja i svega. Pridržavam se svih uputstava zaštitara i radim sa sezonskim radnicima, jer da biste znali kakva je situacija u zasadu vi morate da budete tu," kaže Dragana Šego.