Znamenite Srpkinje na jarećim kožama

Priroda, život i rad ljudi oduvek su bile inspiracija umetnicima. Poslednjih godina primetan je povratak tradiciji, motivima iz bliže i dalje istorije, kao i želja da se sačuva doživljaj vremena koja su daleko iza nas, a koja nisu dovoljno umetnički obrađena. Osim motiva primetan je povratak i tehnikama koje su pokazale svoju vrednost trajanjem.

Nesvakidašnja tehnika koja se obraća prirodi i koja se koristila kako u Staroj Grčkoj, Egiptu i Starom Rimu je enkaustika - slikarska tehnika koja se odlikuje primenom pigmenata boje i toplog voska, a samim tim objedinjuje stočarstvo i pčelarstvo, jer koristi vosak i štavljene jareće kože.

Štavljenje krzna (koža) i prepariranje lovačkih trofeja

Novosađanka, Biljana Vukajlović Ristić privukla je pažnju stručne javnosti i posetilaca na nedavno održanom Zimskom likovnom salonu u Sremskim Karlovcima slikom majke našeg čuvenog naučnika Mihajla Pupina tehnikom enkaustike i to na jarećoj koži.

Tajne ove tehnike se još uvek nagađaju?

Ova tehnika podrazumeva pravljenje medijuma od belog voska i damar smole. Osam delova belog voska se topi sa dva dela damar smole. Kist se umače u tu smolu, medijum. Potom se meša sa pigmentima originalne boje u prahu. Pod dejstvom toplog vazduha koji proizvodi fen ili ploča u zavisnosti od podloge na kojoj se radi nastaje postojana slika.

Tom tehnikom su rađeni portreti i jedna je od najstarijih tehnika kojom su slikane i ikone. Enkaustika još uvek nije razjašnjena u potpunosti, odnosno, detalji ove tehnike slikanja su zaboravljeni, pa se i zapisi o njoj koji su pronađeni smatraju ograničenim, te se dalje samo nagađa kakav je u celosti mogao biti taj postupak slikanja. 

Najjače žene oslikaće najtežom tehnikom

Pretpostavlja se da je umetnik nakon slikanja ohlađeni vosak (voštane boje) ponovo zagrevao pomoću usijanog gvožđa. Ovo je vrlo neobična tehnika koja je bila popularna i u Egiptu. Tamo su izrađivali i postavljali portreti pokojnika na spomenike jer su boje bile veoma otporne, skoro neuništive, a dodatno su impregnirane voskom. Jedna od takvih slika stara je preko 1800 godina koja i danas ima potpuno sačuvan kolorit. 

Zlatko Radojković: Pravi kupci ne pitaju za cenu opanaka

"Mene je ova tehnika privukla zato što je na neki način odgovarajuća temi koju sam počela. Slikala sam na kamenim pločama al seko tehnikom, takođe veoma starom tehnikom. Radila sam muške i nekoliko ženskih portreta, ukupno 26. Tom izložbom je obeleženo 140 godina od "Nevesinjske puške". Potom sam radila i 17 portreta povodom Prisajedinjenja Vojvodine Srbiji. Iza svih tih velikih muškaraca, vojskovođa uvek su stajale žene. Njih niko nije predstavio i zato sam dobila ideja da ih naslikam najstarijom i najtežom slikarskom tehnikom", objašnjava Biljana i dodaje će one biti deo ciklusa "Znamenite Srpkinje" koje će oslikati na jarećim kožama. 

Naša sagovornica kao podlogu koristi jareće kože koje su štavljene tradicionalnim metodama. Najstariji način štavljenja koža je pomoću tanina iz drveta, poznatije i kao biljno štavljenje. Biljno štavljene kože imaju veću gustoću i žilavost u odnosu na druge tradicionalno štavljene kože, ali pri tom zadržavaju prirodnu mekoću. Biljno štavljene kože u potpunosti su izrađene ručno i ne sadrže soli, ni kiseline. Upravo spoj takve podloge i načina nanošenja pigmenata obezbeđuju večno trajanje slika.

Na jarećoj koži biće oslikane i Milunka Savić i carica Milica

Prva u nizu, portret Alimpijade, majke čuvenog naučnika Mihajla Pupina dobila je nagradu Karlovačkog zimskog likovnog salona. Milica Stojadinović Srpkinja, Milunka Savić, carica Milica, Olivera, Jefimija, Simonida samo su neke od poznatih ličnosti koje će novosadska umetnica uskoro oslikati na jarećim kožama.

Etimologija kaže da izraz enkaustika vodi poreklo od grčkih reči koje se prevode kao 'palim' ili 'sagorim', dok se enkaustika određuje kao tehnika slikanja starih Grka koja je bila specifična po tome što su se voštane boje putem zagrevanja prenosile na osnovu slike, obično na drvo.

Sinajski manastir je najveća riznica enkaustika na svetu i broji više od 2.000 primeraka. Ikona Hrista Pantokratora, koja se na srpski prevodi kao Svedržitelj iz Manastira Svete Katarine na Sinaju, jedna je od najstarijih opstalih vizantijskih ikona koja datira iz 6. veka. Ova tehnika u Evropi je najpopularnija u Nemačkoj, Češkoj i Slovačkoj gde se mogu naći, kako radionice za početnike, tako i za one veštije.