Života Adamović iz okoline Svilajnca više od 40 godina uzgaja paunove

Života Adamović (68) iz Crkvenca kod Svilajnca je najveći uzgajivač paunova u Pomoravskog okrugu. Čuva ih duže od 40 godina i do sada je odgajio oko 2.000 mladih. Trenutno ima 17 paunova, pet mužjaka i 12 ženki. Jedan je plavi, a ostali su beli i šareni.

"Prve paunove sam kupio u svilajnačkom selu Radošin 1973. godine i tada sam tri mlade ptice platio hiljadu maraka. Sada plavi mladi paunovi mogu da se prodaju za 25 evra, a beli i crnokrili za 35 evra. Najskuplji su kada već imaju rep, a dobijaju ga posle tri godine. Beli mužjaci su oko 100 evra, a ženka je oko 80 evra. Nema tu neke zarade ali volim da uzgajam i čuvam paunove", kaže Života.

Paunica godišnje snese do 20 jaja 

Života ističe da su paunovi najteži za čuvanje i razmnožavanje. "Paunica ne nosi mnogo jaja. Ako se dobro hrani može da snese od 15 do 20 jaja godišnje. Ja godišnje ručno izvodim oko 70 mladih. To prodajem. Paunove najviše kupuju kupci sa Kosova i iz Bugarske. Oni ih verovatno preprodaju. Ja volim da pustim paunove po dvorištu i da ih gledam. Uživam u njihovoj raskošnoj lepoti. Mužjacima rep izađe u maju i traje do kraja jula", naglašava Života. 

Od ostalih ptica uzgaja papagaje kojih ima dvadesetak i to rozelu, malog aleksandra, penanta i patagonca. "Rozele koštaju do 25 evra, mladi mali aleksandar oko 35 evra, a stariji do 70, penanta je 40 evra, a  patagonci su skuplji i koštaju oko 150 evra po komadu. Patagonci su pametni i društveni papagaji. Mogu da nauče oko 20-ak reči da pričaju. Ali su teški za uzgajanje, samo nekoliko komada godišnje se izlegne. Što se tiče drugih papagaja, ima godina kada se lepo izvode, a ima i loših godina. Ova godina je slaba jer je bilo hadno i ima mnogo vlage što pticama ne odgovara", kaže Života.

Bantam živina - otporna i jaka 

Ljubimac cele porodice je papagaj Mića, rozenkolis. "Jednom je pobegao, ali smo ga pronašli dva kilometra dalje od kuće. Zatim se desilo da sleti na rame mojoj majci a ona ga nije ni videla. Tek kada je otišla u štalu, odleteo je na kravu pa je ona pozvala mog unuka da ga uhvati", seća se anegdota sa Mićom naš sagovornik.

Od ostalih ptica, Života je ponosan na bantam živinu. "To je patuljasta ukrasna kokoška koju imam u crnoj boji, sivoj i narandžastoj. Njih imam desetak odraslih i 50-ak mladih. Oni nose mnogo jaja, čak 100 jaja od februara do kraja juna. Bantam je jako dobar za čuvanje. To je otporna i jaka živina. Kada je puštena teško da neka životinja može da je prevari i da je uhvati", kaže Života.

Osvajač brojnih nagrada na takmičenjima

Života Adamović je veoma ponosan na svoju živinu ali i na pehare koje je osvajao na brojnim takmičenjima širom zemlje. "Ko ima dobru živinu osvaja nagrade. Sa svakog takmičenja se vratim sa nekim peharom. Celu Srbiju obiđem za godinu dana, a idem i u Mađarsku", kaže Života.

Ptice uglavnom prodaje na sajmovima i takmičenjima. "Ranije se mnogo više prodavalo jer je svako dete tražilo da mu roditelji kupe neku pticu za kućnog ljubimca. Sada nije tako, sada deca samo gledaju u mobilne telefone i sve manje čuvaju ptice", ističe Života.

Salaš Noćajski krase paunovi

Skup hobi koji zahteva i pun angažman 

Čuvanje ukrasne živine je skup hobi ali Života naglašava da ne troši novac na piće ili cigare tako da su mu ptice jedino zadovoljstvo. "Ono što čovek voli, to nema cenu. Od ovoga teško da može da se živi, samo onaj ko mnogo uzgaja, po hiljade komada. Takvih uzgajivača ima u Vojvodini. Oko živine ima dosta posla. Ujutro im dajem hranu i vodu, pa zatim još jednom popodne, a svaki dan im čistim kaveze. Ipak, meni sve to nije teško", naglašava Života koji čuva i golubove od svoje pete godine.     

Već dvadesetak godina uzgaja i tuje na oko 70 ari. "Imam stubaste, zlatne, plave, smarak tuje, čempres. Sada nema velike zarade od prodaje tuje kao što je bilo pre 20-ak godina jer nas sada ima mnogo. Kada sam počinjao bilo nas je malo i dosta se zarađivalo. Tuje se danas prodaju po šest do sedam evra, a prodajem na pijaci i dolaze mi ljudi kući", kaže Života.

Ovaj vredan čovek bavi se i ratarstvom. Proizvodi kukuruz, pšenicu, detelinu, uglavnom za svoje potrebe a ono što mu je višak to proda. Obrađuje 12 hektara zemlje, a od toga je 10 uzeo pod zakup. Kaže da nema mnogo viška jer mu dosta treba za ishranu životinja. Osim ukrasne živine čuva i sedam krava, kao i koze.