Zbog čega se ne treba držati tradicije paljenja lila uoči Petrovdana?

Jedan od praznika koji ima svoje karakteristične običaje je Petrovdan, posvećen svetim apostolima Petru i Pavlu. Dakle, u navečerje praznika, pale se lile. Prave se tako što se sa mladog stabla divlje trešnje guli kora. Ona se potom svija nekoliko puta i kroz nju se provuče račvasto drvo, najčešće od leske i ostavi na suncu da se suši. 

Nekada su se lile palile čim padne mrak na seoskim raskršćima ili uzvišenjima iznad sela, na mestima gde se okupljao narod. "Lilanje" je stari običaj prisutan u Zapadnoj Srbiji i Podrinju u predelima gde su se ljudi bavili stočarstvom, pa su vatrama uoči Petrovdana terali demonske sile i štitili ljudi, životinje i usevi. U valjevskom kraju, u planinskim predelima, u davna vremena, palile su se i nosile oko torova i štala da bi se oterali vukovi.

Po nekim istraživačima, ovaj običaj simboliše vreme kada su vernici progonjeni i mučeni, vezivani za stubove i živi spaljivani. Danas se običaj preneo i u gradsku sredinu i služi više da se okupe deca, jer je to jedino vreme kada im je dozvoljeno da se igraju sa vatrom.

Stradaju divlje trešnje?

Ali, medalja ima dve strane. Dok se deca raduju što će se na nekoliko minuta igrati sa zapaljenom bukninjom, u isto vreme u šumama će da strada na desetine stabala divlje trešnje. 

Iako prodavci kažu da kada gule koru sa stabala vode računa da to budu starija stabla i da se skida samo površinski sloj, u šumama baš i nije tako. Na desetine stabala divlje trešnje godišnje se osuši jer se često presecaju putevi sokova koje hrane drvo, a i tako oštećeno drvo podložnije je bolestima i neotporno na napade štetočina.

"Divlja trešnja je listopadno drvo koje nije prviše rasprostranjeno i raste u mešovitim šumama, a iz godine u godinu im se smanjuje broj i mi već decenijama upozoravamo na njen nestanak, a radi se o veoma značajnoj biljnoj vrsti.

Stručnjaci poslednjih dvadeset godina konstantno upozoravaju da se broj stabala svake godine smanjuje i da divlje trešnja polako nestaje sa naših prostora jer kod nas još uvek nije zakonom zaštićena", kaže inženjer šumarstva i predsednik Ekološko-šumarske asocijacije EkoŠum Dragić Tomić i dodaje da lile izgore za nekoliko minuta, a posledice zbog oštećenja stabala divlje trešnje su višegodišnje. 

Vreme za uzbunu?

S obzirom da su u našoj zemlji većinske privatne šume, kao o da se kora sa divljih trešanja uglavnom guli u šumama bez znanja vlasnik, najčešće tokom noći, Tomić baš i ne veruje u priču da se vodi račina do koje dubine se kora zaseca.

"U žurbi se sigurno ne vodi računa koliko se duboko zaseče, već da se oguli koliko može što brže. Ne oštećuje se samo površinske deo kore, često se zaseče i onaj sledeći sloj kroz koji prolaze svi sokovi koje hrane drvo, pa kad se oni prekinu, krošnja drveta ostaje bez hrane i polako se suši.

Retko koje drvo preživi. A naredne godine, to isto se radi sa sledećim drvetom i tako prolazi godina po godina, a divljih trešanja je sve manje. Čak i ako deo kore ostane, drvo će prividno biti dobro, ali je zato podložnije bolestima, pa će se pre ili kasnije osušiti." 

Za razliku od evropskih zemalja, kod nas divlja trešnja nije zaštićena zakonom i zato nestaje. Stručnjaci smatraju da je već vreme za uzbunu, kako ova retka vrsta drveta ne bi potpuno nestala. Apeluju i na građane i na prodavce lila, da se, ne ulazeći u značaj običaja, pali slama, šaša ili luč, a da se prestane sa skidanjem kore sa stabala divlje trešnje.  

Sa druge strane, kupci kažu da je to tradicija i da uglavnom kupuju deci i unucima jer su i oni kao mali palili lile, a razlog - ne znaju. Ove godine cena je 250 do 300 dinara po komadu, a na veliko 180 dinara.