Za vreme pečenja rakije talože se materije masne i voštane prirode na zidovima samog kazana, na kapak, parovodnu, pa čak i u cevima kondenzatora ili tabarke. Zbog toga aparat pre korišćenja treba dobro očistiti.
Kako dozrevaju i najkasnije voćne vrste kao što su dunje i kasne sorte jabuka, tako se kraju približava i ovosezonsko pečenje rakije.
Jedan od uslova za dobijanje kvalitetnih destilata - rakija je održavanje aparata uvek u čistom stanju. Nakon svake destilacije voćnog koma, kazan i poklopac (kapak) treba obilno oprati vodom kako bi se uklonili delovi i naslage destilisanog materijala.
"Za vreme pečenja rakije talože se materije masne i voštane prirode na zidovima samog kazana, na kapak, parovodnu, pa čak i u cevima kondenzatora ili tabarke", naglašava profesor Armin Tot, koji se proizvodnjom i preradom voća bavi već desetak godina.
Tot ističe kako je temeljnije čišćenje obavezno u sledećim slučajevima:
"Temeljno čišćenje aparata obavlja se tako što se on rasklopi na delove koji se čiste četkom i tečnošću sode bikarbone ili nekim drugim sredstvom za čišćenje uz ribanje. Nakon toga obavlja se ispiranje hladnom vodom. Ona na kraju mora biti potpuno bezbojna i bez ikakvog mirisa", upozorava Tot dodajući kako se parovodna cev koja spaja kazan s kondenzatorom čisti pomoću četke. Na njene krajeve treba vezati uže te tako provlačiti kroz cev.
Za vreme pečenja rakije talože se materije masne i voštane prirode na zidovima samog kazana, na kapak, parovodnu pa čak i u cevima kondenzatora ili tabarke
One koje se nalaze u samom kondenzatoru peru se tako što se otvor na izlazu iz njega zatvori, a odozgo nalije rastvor sode. Nakon nekoliko sati ona se ispušta i temeljno ispira vodom.
"Nakon što se aparat spoji, u kazan se naliva obična voda, a ona se u hladnjak ne sipa niti propušta. Tada se zapravo obavlja destilacija vode koja u vidu pare izlazi iz kondenzatora. Ona prolazi kroz ostale delove aparata te ga oslobađa od eventualno zaostalog stranog mirisa", pojašnjava ovaj stručnjak.
Spoljni, bakarni delovi čiste se 10-procentnim rastvorom limunske kiseline, koja se nanosi na još tople delove aparata, pa nakon kratkog vremena delovanja dobro ispere hladnom vodom.
Ako se aparat neće duže koristiti, kazan treba držati otvorenim, kako bi se dobro osušio. Isto važi i za ostale delove.
"Da bi se lepo oprali svi delovi preporučujem iskuvavanje vodom u koju smo dodali jedan odsto žive sode", druga je metoda koju otkriva Tot dodajući da nakon toga destilišemo običnu vodu da svuda prođe i ispere. Isto možemo primeniti i na običnim kazanima.
"Potrebno je kilogram sode i sto litara vode sipati u njega, postaviti lulu i ostalo kao i za normalno pečenje. Dovoljno je da se kuva jedan sat, zatim se ta tečnost prospe, ponovo nalije voda, založi i čeka da krene destilisana voda na lulu." Potrebno je 15 minuta procesa nakon čega je postupak gotov, a kazan, kako oslikava, čist "k'o suza".
Ističe da ovaj prvi deo koji se odnosi na iskuvavanje kazana sa sodom, hod pare kroz lulu i dolazak u kondenzator obezbeđuje maksimalni učinak čišćenja i pripremu za destilaciju.
"Da bi bili sigurni da je i sledeći maksimalno očišćen i pripremljen, i pored prolaza destilata iz kazana, može se koristiti 10-procentni rastvor vinske sode i njome napuniti kondenzator do vrha. Izlaz na njemu treba prethodno zatvoriti, pa ga na isti način isprati običnom hladnom vodom i to par puta puneći ga i prazneći", kaže i napominje da se ne preporučuje iskuvavanje bez vode u tom delu aparata.
Prvi razlog je, upozorava, to što će se bakar kondenzatora pregrejati, a posledica toga je da će kod prvog sledećeg pečenja rakija prvog kazana mirisati na bakar. Drugi je što će se eventualna patočna ulja i mehaničke nečistoće zaostale od prethodne destilacije usled visoke temperature zalepiti za gornje delove unutrašnjosti pa će kod polaska rakije u sledeća dva tri kazana u prvencu biti sitnih beličastih čestica.
"Većina kazandžija pri izradi pojedine delove fiksiraju hladnim lemovima, kalajem, i postoji opasnost da dođe do popuštanja tih jedinjenja i probijanja vode iz vanjskog omotača tabarke u sam kondenzator", upozorava.
Treći se način odnosi na postupak u kojem se kazan čisti tako da se razblaženom sodom umoče svi unutrašnji delovi aparata.
"Ali, ni soda ne može sve napraviti trenutno, zbog debljine naslage pa se predlaže ribanje. Ako su delovi nedostupni za ribanje, onda je predlog da se rastvor u tom delu zadrži par sati", preporučujem.
Time je završen deo koji se odnosi na aktivnost sode, masno voštane naslage su nepovratno razgrađene i samo ih još treba ukloniti sa svih unutrašnjih površina. Sve se obilno ispere vodom. Ali, tu nije kraj jer postoji mogućnost da se pojavi dodatni problem. Jedna količina sode će verovatno ostati na onim neravnim i nepristupačnim mestima, a i mali mikro sloj na onima koja su čak i dobro isprana vodom. Rešenje je u destilaciji i to čistom vodom.
"U tabarku se ne sipa voda jer se mora dozvoliti da vodena para pri kondenzaciji skine sodu s bakra i očisti svaki delić kazana. U protivnom će je alkoholne pare u destilaciji sigurno odvesti do rakije. Ili će na njih u prvoj obradi naleteti proteini iz čega će soda napraviti dodatnu količinu amonijaka i nakon reakcije s bakrom, eto nam opet one 'čuvene' plave boje destilata", pojašnjava Tot.
Šta je loza, a šta komovica? Pet stvari o rakiji pre pijenja
Kaže da je zbog toga poželjno da na početku, neko vreme, izlazi para na lulu. Desetak minuta je sasvim dovoljno. Ovim se ujedno i testira ispravnost celokupnog sistema.
"Bolje da vrisne pod vodenom parom nego pod rakijom. Ako nije u stanju da izdrži 100 celzijusovih stepeni vodene pare i to u trajanju od samo 15 minuta, onda njime ne treba ni peći rakiju, jer će ionako morati da izdrži kisele i alkoholne para koje imaju samo nešto malo niže temperature", jasan je Tot.
"Ako nešto i popusti, a pre će biti da je popustilo mehaničkim udarima i ranije, mislim na spoj lule i kondenzatora, rešenje je brzo i jednostavno. Lemljenjem sa kalajem se efikasno rešavaju sva loša jedinjenja, kao i nastale rupice usled istrošenosti materijala, mehaničkih i drugih oštećenja", njegova je preporuka.
Bolje je da sistem vrisne pod vodenom parom nego pod rakijom
Ovaj stručnjak upozorava i na naslage kamenca koje su obično velike pri vrhu kondenzatora.
"Tada treba kazan naliti vodom, postavi kapak i lulu kao da u njemu ima sirovina za destilaciju. Potpalite vatru i forsirajte maksimalno. Tabarka mora biti prazna do pola. Kada pristigne vrela vodena para iz kazana, ona će ugrejati gornji deo kondenzatora, toliko da će naslage kamenca početi da pucketaju. Tada treba uzeti crevo i hladnom vodom i jakim mlazom politi pregrejani deo aparata", objašnjava zaključivši kako ovu radnju treba ponoviti nekoliko puta zbog čega će i više od 90 odsto kamenca samo otpasti. Ostatak se može očistiti rastvorom hlorovodonika. Svakako treba paziti da se ne pretera sa zagrevanjem aparata.
Tagovi
Autorka
