Šta se u februaru radi u bašti?

Nakon još jedne čudne zime, bez većeg snega i dugotrajnih debelih minusa, stiže proleće. Ko zna šta ono donosi, ali kako god, za njega se treba pripremiti. Sigurna sam da sve ljubitelje hobi baštovanstva ozbiljno svrbe prsti u ovo doba godine kada se zahuktavaju radovi u vrtovima, voćnjacima, vinogradima. Ali i one koji će zbog pandemije virusa korona to tek postati. 

U slučaju da poput mene niste obavili jesenju obradu, ovog proleća imaćete više posla. Osim ako se niste odlučili za "vrt bez motike" i zaštitu useva tako što ćete poštedeti većini nepoželjne "korove". Setite se, među njima su i biljke zaštitnice koje vredi imati u svojoj baštici. 

Koje zelene zaštitnice čuvaju biljke od štetočina?

Kako god da bilo, prva radnja koju treba da obaviti u februaru je - proveriti seme i nabaviti ono koje nedostaje. Većina onoga koje vam je ostalo prošle godine je još uvek dobro, a njegovu klijavost jednostavno je proveriti. Uzmite deset semenki, umočite ih u posudi, u malo vode ili u papirnoj maramici koju ćete zatvoriti u plastičnu vrećicu. Stavite namočene semenke na toplo mesto i proverite za nedelju dana koliko ih proklijalo. Ako ih je klice pustilo dve od 10, znači da je klijavost 20 odsto što baš i nije dobro. U tom slučaju posejte semenke gušće nego što bi trebalo ili jednostavno kupite sveže seme. Organizujte ga prema datumu setve, to će vam prilično olakšati posao.

U ovom razdoblju možete staviti krompir, ali i batat na naklijavanje. 

Proverite i baštenski alat. Njegova je čistoća važna kako ne biste preneli korove i biljne bolesti, a time ga štitimo i od rđe te produžujemo vek trajanja.

Isplanirajte vrt jer je jako važno koje kulture sadimo jednu uz drugu - dobrokomšijski odnosi mnogo znače, na koje mesto ih posaditi, kako ih zaštititi od bolesti i štetočina drugim biljem. 

I dok ste sve ovo pripremite, napolju će već otopliti. 

Poljski radovi

Prvo uklonite naneseno granje i lišće. Ako niste jesenas, vreme je da orežete grmove lekovitog bilja i bobičastog voća kao i cveća. Sklonite zaostale prošlogodišnje uvele i smrznute stabljike paradajza. Ako su ih prošle godine napale bolesti poput plamenjače i(li) pepelnice, uklonite ih iz bašte i spalite. Ostalo (stabiljke paprike, suncokreta, kupusnjača, lozu tikvice i slično.) možete koristiti kao materijal za kompost, ali pre svega - usitnite ih. Ostatke mahuna, pasulja i graška ne morate sklanjati sa zemlje, ukopajte ih jer sadrže azot koji će obogatiti zemljište. 

Sa kupusnjača kao što su kelj, raštika, prokelj i druge, uklonite žuto lišće kako biste sprečili širenje pepelnice i sive plesni. 

U slučaju da ćete imati vrt "k'o pod konac", rešite se neželjenog korova. Ako je zemljište prevlažno pa koren sa sobom vuče previše zemlje, radije pričekajte da se prosuši. 

Pripremite leje za povrće koje ćete prvo sejati i saditi. U njih ukopajte kompost ili kakvu drugu vrstu đubriva, prekrijte ih malčem ili agril folijom kako bi se pre zagrejale. Vreme je i za podizanje uzdignutih, ali i Hugelkultur gredica. 

Pred kraj februara, ako vreme dopusti i zemlja ne bude prevlažna, možete posaditi crveni i beli luk, ali i lukovice cveća kao i bob i grašak. 

Rano proleće idealno za setvu boba

Ako zemlja nije smrznuta, ovo je i vreme za sadnju bobičastog voća i ukrasnih grmova.

Ovoga meseca nabavite ili pak sami pripremite supstrat za rasad. Želite li što pre da imate plodove, već sada možete početi sa setvom rasada, iako, za ovu radnju imate vremena i u martu, čak i aprilu. 

U duge, još uvek zimske večeri puno čitajte, edukujte se o načinima uzgoja, zaštiti bilja, odlučite se da posadite neko novo povrće, cvet i slično. 

I ne budite nestrpljivi - lepi, topli i sve duži dani samo što nisu.