Pruće od kojih plete korpe bere isključivo od crvene vrbe koja raste pored reke Morave. A kada nađe pogodnu za seču pruća, Safet Demirović iz Lepenice kod Vladičinog Hana to čini tako da joj omogući da sledeće sezone ponovo formira adekvatne izdanke.
Otkako je nastupila jesen Safet Demirović, iz Lepenice kod Vladičinog Hana, sve češće zalazi u vranjski kraj gde prodaje korpe od vrbovog pruća koje plete sam. Ispletene korpe nikada ne prodaje na pijaci zato što zna da će kupce brže naći ako im sam na kućni prag ponudi svoju robu. Dok to radi on sve vreme korpe nosi na leđima često zastajkujući usput da sa nekom od zainteresovanih domaćica utvrdi pazar.
Upravo iz ovog razloga on redovno priču o korparskom zanatu počinje rečima da onaj ko se njime bavi ima mučan život. Ovo i ne treba da čudi jer Demirović ovaj posao radi na način na koji su ga radili njegovi preci od pre više stotina godina i gde od alata koristi jedino dobro naoštrenu sekiru i male nožiće koje redovno upotrebljava prilikom pletenja korpi i u berbi vrbovog pruća.
"I danas sa sigurnoću ne umem da kažem da li više opteretim leđa kada prenosim ubrana pruća do kuće ili kada natovaren korpama kilometre pređem peške u potrazi za kupcima. Mislim da sam opušteniji dok berem pruće jer tada nisam opterećen prodajom", kaže skoro nečujnim glasom Demirović.
Pruće od koje pravi korpe raznovrsnih dimenzija bere isključivo od crvene vrbe koja raste pored reke Morave. Nekada je ove vrbe bilo u izobilju pa je do neophodne sirovine za rad lakše dolazio. Sada to čini uz mnogo muka jer ova vrsta vrbe zbog divlje seče, ali i klimatskih promena polako odumire na ovim prostorima. A i kada nađe pogodnu crvenu vrbu za seču pruća, naš sagovornik to čini tako da joj omogući da sledeće sezone ponovo formira adekvatne izdanke koje će on opet kada za to dođe vreme iskoristiti za pletenje korpi.
"Dok berem pruće trudim se da posečem sve one koje mogu da iskoristim za pletenje. To su obično prava pruća koja prilikom pletenja mogu da oblikujem prema dimenzijama korpi. To činim bez po muka jer je ova vrsta vrbe veoma žilava i lako se oblikuje."
Dobar deo ubranog pruća oljušti kod kuće kako bi ih iskoristio za pletenje neke šare po kojima se, inače, njegove korpe razlikuju od drugih. U tome on posebno uživa i dok to radi iz njegovog grla se redovno začuje po neka tugaljiva romska pesma koja opisuje život Roma korpara.
"Te pesme sam kao dečak slušao od mog oca dok je pleo korpe od pruća. Uz njih me je i učio ovom zanatu. Govorio mi je da kada naučim da ispletem dno korpe da sam naučio pola zanata, a da ću savladati ceo, tek kada sa dnom kroz pletenje povežem i ručice. Bila su to neka srećna vremena kada se moglo nešto više zaraditi od ovog zanata jer je svakom dobrom domaćinu bio neophodan pleteni koš za berbu grožđa ili kukuruza, a domaćicama po korpa za odlazak na pijacu ili groblje. Sada niko ne bere kukuruz ručno, a u berbi grožđa ljudi isključivo koriste plastične posude", kaže pčinjski korpar.
Zbog ovakve situacije na tržištu bio je prinuđen da stalno menja asortiman svojih proizvoda kako bi opstao. Zato sada plete samo one korpe koje može da proda, a to su mahom ukrasne i različitog oblika kojima su domaćice proteklih godina počele da ukrašavaju svoje terase i tremove. Ponudi njima Demirović i veće korpe pa kada mu se desi da sve proda, svojoj porodici donese radost, a sebi elen za naredni rad.
Tagovi
Autorka
