Nova moda na pomolu: Predmeti od filcane vune - nešto neponovljivo

Proizvodnja filca je dug i mukotrpan posao. Da bi nastao, vunene niti se obrađuju i termički i mehanički, a potreban je dugotrajan rad da bi se niti isprepletale tako da nastanu meki i naizgled nežni ili čvrsti predmeti, kaže Danijela Negovanović iz Valjeva koja se već neko vreme bavi ovim jedinstvenim zanatom.

"Prevelika preoprterećenost na poslu tražila je kanalisanje sve te negativne energije. Za filcanje sam čula od moje bake, nisam znala šta je to, a pošto poznajem ruski jezik, pronašla sam dosta klipova na internetu. Onda sam učila, probala, bacala, pa probala opet, pa ispočetka. Ono što sam napravila, pokazivala sam svojim prijateljicama", kaže Negovanovićeva i dodaje da se njima to svidelo, pa je tako otkrila neku kreativnost u sebi, za koju nije znala da postoji. 

Merino vuna idealna za filcane predmete

Raditi sa vunom je poseban doživljaj, to se ne može opisati rečima, napominje naša sagovornica.

"Radim sa devetnaestomikronskom merino vunom, ali ne sa našom, na žalost, ona je previše debela, mada se može upotrebiti za neke predmete. Proces izrade, na primer, jedne kape traje tri do četiri sata, a ja volim da je sa dva lica."

Kako je istakla, počela je tako što je na internetu pronašla tutorijale o ovoj tehnici.

"Težak je ovo zanat, traži kreativnost i jake mišiće zato što se sve radi ručno. Da bi se dobio jedan prsluk, potrebno je oko 15 do 16 sati. Valjanje, valjanje, trljanje, kao kad razvlačite testo oklagijom, 600 puta u jednom pravcu, pa isto toliko u drugom, pa se onda udara, voda pršti na sve strane", slikovito opisuje naša sagovornica ceo proces. 

Dve istovetne stvari ne mogu postojati

Vuna je jedinstven prirodni materijal koji zimi greje, a leti hladi, a voda, sapunica i igle u veštim rukama mogu stvoriti jedinstvene i neponovljive predmete, magične lepote i praktičnosti.

"Moja preporuka je svim zaposelnim i nezaposlenim ženama da mogu sa malo ulaganja da uđu u ovu priču i da iskažu kreativnost, ali i obogate svoj budžet."

Iako je posao zahtevan, Negovanovićeva je ponosna na prelepe haljine, suknje, ešarpe, ali i torbe koje je napravila. 

"Gledala sam jednu modnu reviju gde je sve na manekenkama bilo ispleteno, od suknjica, kaputića do torbe i čizama i to je zaista prelepo izgledalo. Zato i mislim da bi trebalo izaći iz te uniformisne konfekcije, svi smo postali jednolično obučeni, a predmeti od filca su nešto što ne može nikada više da se ponovi. Dve istovetne stvari ne mogu postojati, sve je unikatno, bilo da je torba, kapa, prsluk", kaže naša sagovornica koja naglašava da je ljubitelj životinja.

"Čarobni svet filcanja"

U Srbiji filcanje nije zastupljeno i malo je žena koje su odlučile da se bave ovim zanatom, a Danijela napominje da joj je jedna od ideja da se napravi Udruženje.

"Ideja o udruženju je nastala kad sam napravila grupu na fejsbuku "Čarobni svet filcanja" i od nje ne odustajem. Želim da okupim sve žene koje se u Srbiji bave filcanjem, da držim škole filcanja, da te žene preskoče sve ono kroz šta sam prošla. Eto, na primer, kad sam počela, pravila sam kapu, a na kraju je bila toliko velika, da mi sad služi kao korpa za voće."

Svoje proizvode Negovanovićeva za sada plasira kupcima preko društvenih mreža, kaže da interesovanje postoji i poziva i sve zainteresovane da joj se pridruže, a ono što je najvažnije je dobra volja.