Kompot je proizvod od svežeg voća u sirupu od šećera, zaslađivača, kao što je stevija, u vodi, u sopstvenom soku ili u alkoholu. Kompote svakako treba pasterizovati jer je pasterizacija proces pri kojem kompote u otvorenim ili zatvorenim posudama zagrevamo na visokim temperaturama (80-100°C) da bismo uništili mikrobe koji bi se mogli razmnožiti i pokvariti tu poslasticu.
Voće je ove godine bogato rodilo. Istina, kiša i nepovoljne vremenske prilike uzele su svoj danak. Međutim, i dalje ga ima dosta. Izrada kompota jedan je od načina kako sačuvati voće za zimu.
Kompot je proizvod od svežeg voća u sirupu od šećera, zaslađivača, kao što je stevija, u vodi, u sopstvenom soku ili u alkoholu. Kompote svakako treba pasterizovati jer je pasterizacija proces pri kojem kompote u otvorenim ili zatvorenim posudama zagrevamo na visokim temperaturama (80-100°C) da bismo uništili mikrobe koji bi se mogli razmnožiti i pokvariti tu poslasticu.
Kod pravilnog pripremanja kompota, voću ćete, od jedne do druge sezone, sačuvati prirodni izgled i boju. Za pripremanje kompota u domaćinstvu su vam na raspolaganju tegle sa patentom ili obične sa metalnim poklopcima.
Postoje opšta uputstva kojih svako treba da se pridržava tokom pripreme kompota.
Mekano sitno voće (ribizle, jagode, maline, kupine, aronija) dovoljno je samo dobro oprati i staviti u tegle, a onda ga zaliti vrelim sirupom. Tvrdo voće operite, očistite i isecite na manje komade, pa stavite u sirup da provri. Još vruće voće slažite u tegle i zalijte vrelim sirupom u kojem se voće kuvalo. Na voće uvek sipajte ključali sirup.
Sirup se priprema u različitim proporcijama vode i šećera (u zavisnosti od receptu), greje do vrenja, a pri tome se kašikom skida pena. Količina šećera zavisi od toga koliko je voće slatko. Obično se za ukuvavanje i pripremu voća u teglama koristi jedan kilogram voća i 5 dekagrama šećera na jedan decilitar vode. Ako koristite steviju, pripazite na količinu jer je list stevije 30-40 puta slađi od šećera, a ekstrakt stevije čak 300 puta slađi od šećera.
S obzirom na to da je sirup vreo, tegle unapred ugrejte u toploj vodi, ne stavljajte ih na metalnu, već na drvenu podlogu, a ispod ih podložite krpom, da ne bi popucale. Osim toga, sirup nalivajte postepeno.
Umesto sirupa, voće možete zalilti samo ključalom vodom ili voćnim sokom.
Tegle nikada ne smeju biti pune do vrha. Kad slažete voće, s vremena na vreme ga dobro protresite da se složi jedno uz drugo na jedan ili dva centimetra ispod ivice. Sirup mora prekriti voće, ali ipak ne sme dohvatiti ivicu jer kod pasterizovanja može provreti, a poklopac eksplodirati.
Kada su tegle pune, čistom vlažnom krpom obrišite ivicu, a tek ih onda zatvarajte jer bi se inače šećer mogao "zapeći", pa će kasnije otvaranje tegle biti teško.
Za pasterizaciju (prekuvavanje), potrebna vam je veća posuda, kojoj dno i stranice morate olbožiti krpama da izbegnete dodir tegla s vrućim metalom. Najbolje je i tegle obložiti krpom ili novinama da se ne dodiruju.
Kad u posudu poslažete tegle, nalijte hladnu vodu, osim ako je sirup u teglamama jako vruć, tada treba uliti mlaku vodu, ali nipošto vruću!
Voda u posudi za pasterizaciju sme dopirati samo do polovine, najviše dva-tri centimetra ispod ivice najmanje tegle.
Držite se vremena pasterizacije koje zavisi od vrste voća i zapremnine tegle.
Uključite šporet i posmatrajte. Vreme pasterizacije se računa od trenutka kada voda u posudi provri. Čim voda provri, snizite temperaturu zagrevanja tako da lagano ključa. Svakako se pridržavajte uputstva o vremenu pasterizacije. Ako koristite srednju teglu zapremine 1,5 litra, za sitnije, mekše voće, kao što su smokve, jagode, ogrozdi, maline i kupine dovoljno je 20 minuta. Za borovnice, breskve, brusnice, trešnje, višnje, šljive, kruške, jabuke,kajsije i ribizle potrebno je 25 minuta, dok je za pasterizaciju dunje potrebno 30 minuta. U slučaju da su tegle manje, skratite vreme pasterizacije za 5 minuta, a u slučaju da su veće, produžite vreme pasterizacije za 5 minuta.
Ako ste u teglu stavili već ranije prokuvano voće, pasterizacija neka bude kraća. To važi i za kiselo voće jer u kiseloj sredini mikrobi brže uginu. Pasterizacija je kraća što su tegle manje.
Tegle vadite iz posude za pasterizaciju tek kada se voda ohladi. Tada ih obrišite i stavite na tamno i hladno mesto. Ako drugi dan primetite da je neka flaša ili tegla loše zatvorena ili u slučaju da ste koristili celofan, da je oštećen, stavite novi poklopac i teglu još jednom prokuvajte.
Za taj način konzerviranja uzima se na 1 kg šećera dodaje 1/2 l vode, 1/4 l alkohola i kašikica salicilne kiseline koja služi kao konzervans. Šećer se s vodom prokuva, skine pena, pa se u njega stavi alkohol. Ta količina šećernog rastvora dovoljna je za 5 kg voća.
Voće se očisti, opere i složi u teglu, pa se prelije šećernim rastvorom dok je još topla, a drugi dan se rastvor odlije, prokuva i ponovno nalije na voće. Tako se uradi do 3 puta, zatim se tegla zatvori poklopcem i spremi za zimu.
U istu teglu može se dodati uvek sveže sezonsko voće, ali se onda mora dodati šećerni rastvor.
Tagovi
Autorka
