Kamenjar je baštenski elemenat koji svojim izgledom uvek privlači pažnju. Najbolje ga je izgraditi zimi, a biljke se u njemu sade na proleće, nakon što se tlo i kamenje slegnu.
Kamenjar ili alpinetum je arhitektonsko biološki vrtni element koji svojim izgledom uvek privlači pažnju. U njemu može da se na relativno malom prostoru posadi mnogo raznovrsnih biljaka koje će svojim oblicima stvoriti zanimljivu sliku prirode koju kamen dodatno upotpunjuje.
Kasna zima najbolje je vreme za izgradnju alpinetuma jer je zemljište vlažno i meko, što olakšava poravnavanje tla i postavljanje kamenja, a takođe daje vremena zemlji i kamenju da se slegnu pre sadnje biljaka u proleće, piše theenglishgarden.
Potrebno je da ga složite tako da u njemu tokom čitavog vegetacionog perioda cvetaju pojedine biljne vrste, a što je kamenjar neurednije uređen, to će prirodnije izgledati, zato se ne opterećujte sa simetrijom.
Izgradite kamenjar uz nekoliko saveta:
Najbolje mesto za kamenjar je blago osunčana padina udaljena od visokog rastinja kako ga ne bi zasenjivalo, a ukoliko je teren ravan može da se povisi tako da se krupan šljunak ili otpadni kamen pomeša sa baštenskom zemljom i nasipa.
Važno je i da tlo bude očišćeno od korova jer oni mogu da unište strukturu sa vremenom. Na teškim zemljištima poput glinovitih ili ilovače potrebno je postaviti drenažu od krupnog šljunka, cigle, crepa i sl.
Nakon čišćenja i poravnavanja odabranog mesta, treba da izaberete odgovarajuće kamenje. Ukoliko imate ostatke građevinskog kamena možete ih iskoristiti, a u protivnom ćete ih pronaći u prodavnicama građevinskog materijala. Što se tiče vrsta preporučuje se vapnenac jer je otporan na mraz. Krečnjak je lakši i jeftiniji od vapnenca, ali je podložan oštećenju pri temperaturama u minusu. Porozna i lagana vrsta vapnenca je tufa, dobra je za kamenjare, ali je skupa. Ako kupujete kamenje, pokušajte da izaberete jednaku količinu većeg i manjeg jer će kombinacija te dve vrste izgledati prirodnije i olakšati vam oblikovanje.
Izdvojite malo vremena proučavajući materijal koji imate i razmislite o tome kako ćete slagati kamenje da lepo legne jedno na drugo. Ono se raspoređuje tako da deluje što prirodnije. Postavlja se u tlo tako da leži na svojoj široj strani i da njegove dve trećine budu ukopane u zemljište. Nakon što se složi, potrebno je ispuniti praznine između, pazeći da svaki kamen stoji čvrsto na svom mestu.
Supstrat se nasipa između kamenja i treba da bude što propusniji za vodu i ne previše hranljiv. Dobar izbor je i zemlja iz bašte, u koju može da se doda tresetni humus, sitno mleveni kamen ili krupniji pesak. Na kraju, supstrat se zalije vodom da bi se što bolje slegao, a nakon toga po potrebi se doda još zemlje.
Izgradnja kamenjara omogućava neograničenu igru sa brojnim biljnim vrstama, čiji bi efekat bio manji ako bi se sadile na tradicionalan način. Iako će se u početku činiti kako je u kamenjaru posađeno malo biljaka, treba imati na umu kako će se za kratko vreme biljke raširiti i potpuno prekriti površinu. Zato ne preterujte u njihovu broju.
Ako je kamenjar prostran i sastoji se od krupnog kamenja, u njega mogu da se sade i grmovi, stabla i krupnije biljke, a ako se nalazi na nagibu potrebne su mu biljke sa jakim i rasprostranjenim korenom koje će dobro da učvrste padinu.
Pre sadnje, biljke u teglama potrebno je razmestiti po prostoru kako bi dobro procenili idealan smeštaj za njih, a tek nakon toga počinje se sa sadnjom. Nakon sadnje, tlo oko biljke potrebno je prekriti šljunkom ili mlevenim kamenom koji će pružiti biljkama zaštitu od isušivanja, a sprečiće i pojavu korova.
Savet je i da uvrstite mnogo cvetnica koje će cvetati u različitim godišnjim dobima.
Iako ne postoji pravilo koje su to biljke za kamenjare najčešće se sade: čuvarkuća (Sempervirum spp.), pustinjska ruža (Delosperma cooperi), lavanda (Lavandula angustifolia), primorski karanfili (Armeria maritima), timijan (Thymus serpylum), jastučac (Aubrieta deltoidea), verbena (Verbena officinalis), narcisi (Narcissus spp.) itd.
Tagovi
Autorka
