Ima 18 godina i svoju odgajivačnicu pasa težih od nje

Za razliku od nekih svojih vršnjaka Andrijana Damnjanović iz Stubla kod Bojnika je oduvek znala šta želi u životu. To je umela od malena jasno i glasno da kaže svima, pa se zato njeni roditelji nisu nimalo iznenadili kada im je saopštila da želi da osnuje svoju firmu za dresuru pasa i odgajivačnicu kavkavskih ovčara. Ovu želju uspela je da realizuje sa svojih navršenih 18 godina, a dotle je ovaj zanat, uz redovno školovanje, pekla kod svog oca koji se, takođe, bavi dresurom i ima odgajivačnicu.

S kolena na koleno

Ona je od njega učila kako da pas stekne njeno poverenje, kako da ga privoli da izvršava sve njene komande, ali i kako da ga nagradi za poslušnost. Da upotpunosti shvati pseću ćud umnogome joj je pomogao i njihov porodični ljubimac Lara, pomenute rase, po kome je i nazvala svoju firmu "Iz Larinog doma". Ova prepametna životinja je znala danima da odbija hranu kada bi se Andrijana iz nekog razloga posvađala sa roditeljima. To je radila sve dok ponovo ne bi videla da Damnjanovići međusobno normalno komuniciraju.

Lekciju koju je naučila od svoje Lare, ali i od drugih pasa koje je dresirala i odgajala, naša sagovornica će pamtiti čitavog života i zato im je veoma privržena i zbog toga one iz svoje odgajivačnice ne prodaje ljudima za koje se uveri da neće brinuti valjano o njima bez obzira koliko dobru cenu joj budu ponudili.

"Ni jedan pas me do sada nije izdao, ali ljudi jesu", objašnjava Andrijana.

Najteže raditi sa psima koje vlasnici fizički kažnjavaju

Iako je veoma mlada ova devojka ima veliki uspeh u radu sa ovim životinjama i zato joj vlasnici pasa sa velikim poverenjem ostavljaju svoje na dresuru. Trenutno ih Andrijana ima 13 u boksovima i svima tokom dresure posvećuje podjednaku pažnju. Da bi sa svima postigla željeni rezultat ona nad svakim od njih sprovodi poseban program upoznavanja, hranjenja, maženja, šetnje, čišćenja boksa. U celoj toj priči za nju je najvažnije da su socijalizovni, ako su stariji od pet meseci, da nisu agresivni i da su naučeni na povodac.

"Radim sve vrste dresura u zavisnosti od rase. Mnogim vlasnicima dresiram pse za izložbe na kojima se i sama pojavljujem kao vodič", priča i naglašava da dresura može da potraje i do četiri meseca ako pas odbije da sluša pa mora stalno da kreće iz početka.

Ona ističe da je najteže raditi sa psima koje vlasnici zbog neposlušnosti fizički kažnjavaju. To odmah pimeti i zbog toga joj treba dosta vremena da pridobije njihovo poverenje, a kada se to desi onda i dresuru sprovede kako treba. Kavkavaski ovčar, robusne konstitucije, sa snažnim stavom i urođenim nepoverenjem prema strancima, može da dostignu težinu i do 90 kilograma, a visinu i do 75 cm. Iako su po prirodi jako tvrdoglavi, teški za dresiranje i fizički mnogo jači od nje ona to radi s lakoćom zato što ih je odlično upoznala odgajajući ih u svojoj odgajivačnici.

"Mužjak ove vrste pasa, čiji sam vlasnik, dostigao je čak težinu od 117 kilograma i uprkos fizičkoj snazi veoma je odan po čemu je inače ova rasa poznata", kaže Andrijana i naglašava da je kavkavski ovčar zahvaljujući svojoj neustrašivosti, smelosti i tolerantnosti na gotovo sve klimatske uslove rasprostranjen u svetu.

Po njenim rečima ova rasa je narodu Kavkaza, odakle mu je poreklo, uglavnom služio kao čuvar stoke i doma, ali i kao pas za borbe.

"Posle sprovedene obuke on će sve što smatra svojom imovinom za čuvanje u datoj situaciji da čuva i brani", tvrdi ova mlada preduzetnica.

Poteškoće i nagrade

Iako posao kojim se bavi za nju predstavlja pravo uživanje ona ipak mnogo mora da radi kako bi opstala u njemu. Ovo se pogotovo odnosi na uzgoj štenadi koje mora na pravi način da zaštiti od raznih bolesti koji dovode do uginuća, a najveći prblem je što su se rase pasa pokvarile samim ukrštanjem pa je u 99 odsto slučajeva svih rasa nešto mešano.

10 najboljih čuvara imovine i dvorišta

Andrijana je sa svojim ovčarima pohodila mnoge izložbe i osvajala razne nagrade. Tako u svojoj odgajivačnici ima klubskog pobednika, prvaka razreda, šampiona Srbije i još nekih drugih država.

Nažalost, nekad dobija prijave od ljudi koji žive i po nekoliko kilometara udaljeni, a u koji se žale na nesnosan smrad i lavež pasa koji remete njihovu svakodnevicu.

"Boksovi u kojima držim pse se redovno čiste, a što se tiče laveža oni zalaju kada u dvorište uđe nepoznat čovek i posle prestaju", kaže Andrijana.