Danas je dan lastavica, čiji opstanak ugrožava nestanak malih stočara

Vraćaju se lastavice, teške samo 20-ak grama, a sposobne da prevale hiljade kilometara. Prelete Saharu i Sredozemno more prolazeći najrazličitije vremenske uslove kako bi se vratile pod uglavnom poznati krov. Njihov povratak obeležava se 19. marta Danom lastavica.

Parovi se nakon zimovanja u Africi vraćaju u isto gnezdo, posebno ako su u njemu već uspešno othranili potomke. Novoizlegli ptići takođe se kasnije gnezde u blizini. Gnezda poluloptastog oblika grade od blata, pljuvačke i perja.  

U letu često izvode manevre loveći insekte, a prepoznatljive su po repu koji podseća na rašlje. Dugi rep podrazumeva bolje manevrisanje. Po njegovoj dužini i obliku razlikujemo pol ptice. Mužjaci imaju duže repne zastavice koji se ženkama posebno sviđaju.

"Dužina repa mužjaka pokazuje njegov kvalitet, odnosno otpornost prema parazitima. S obzirom da je ta otpornost nasledna, biranjem kvalitetnijeg mužjaka ženka obezbeđuje i kvalitetnije potomstvo“, doznajemo od ornitologa Jelene Kralj.

Posebna veza sa biljkom rosopas

Polažu četiri do pet jaja na kojima ženka leži oko dve nedelje. Mladi se, kao i kod drugih pevačica, rađaju goli i slepi, a roditelji im u još uvek zatvorene oči kapaju sok biljke rosopas. Još je Aristotel zapisao da je primećeno kako lastavice sakupljaju narančasti sok rosopasa i nose ga ptićima.

Ljudi su zaključili da bi ta tečnost mogla da bude lekovita i za njihove oči.

"Pokazalo se da doista jest lek i do danas se tako upotrebljava, ali treba biti oprezan jer je svaki lek u većoj količini i otrov, pa tako i taj“, rekao nam je umirovljeni agrometeorolog Marko Vučetić. Dodao je da se takođe koristi za uništavanje virusnih bradavica.

To je biljka iz porodice makova, u sebi sadrži sastojak sličan morfijumu. Određeno je vreme bio vrlo korišćen za razne bolesti. Znalo se reći da tera na plač čoveka koji će umreti, a na smeh čovjeka koji će ozdraviti. Kroz istoriju se, osim toga, upotrebljavao u okultne svrhe, a bili su pokušaji da je od njega dobije i zlato.

"Za sada još uvek neuspešno“, šali se.

Kapljice rose kao biseri

Ime duguje kapljicama vode, najčešće od jutarnje rose, koje kao biseri ukrašavaju listove. Vučetić je rosopas prvi put primetio tako što mu je prilikom dolaska na posao pogled skrenuo na sjaj rose. Toliko se u travi sjajilo da je morao da ide da pogleda o čemu se radi te se u njemu probudio interes za ovu biljku.

Sjaj omogućavaju veće kapljice koje se stvaraju zbog toga što je ovo superhidrofobna biljka.

"Neke površine vole vodu, a neke ne. One koje ne vole, zovu se hidrofobne. Površina lista im je takva da se sićušne kapi skupljaju u veću koja se zatim lakše otkotrlja. Time se ispiraju nečistoće“, opisuje Vučetić. Taj fenomen su kopirali ljudi te ga primijenjuju na kabanicama i kišobranima.

Brojnost im se smanjuje

Lastavice su ptice u najvećem delu seoskih krajolika i odgovaraju im područja gde obitava stoka. Kroz istoriju su se često gnezdile u stajama zbog brojnih insekata, ali i toplote. Opstanak im ugrožava nestanak malih stočara, intenziviranje poljoprivrede i korišćenje pesticida.

Za 40 godina Evropa ostala bez 600 miliona ptica - kriva i intenzivna poljoprivreda

Samo nekoliko njih pojede oko 1.700 muva i komaraca dnevno pa verovatno ne postoji efikasniji i ekološkiji insekticid. Danas se njihov broj smanjuje što je posledica pojačanog korišćenja pesticida kao i čestog uništavanja njihovih gnezda koja rade na mestima gde ljudima smetaju.

Lastavica (Hirundo rustica) proglašena je pticom godine za 2021.

Kad lasta nisko leti - kiša preti

Ova je ptica selica nesporno jedan od najpoznatijih živih barometara. Dakle, pažljivi i istrajni posmatrači prirode uočili su da njihov niski let često prethodi kiši ili nevremenu. Ali, mnogi se pitaju zašto do toga dolazi.

Razlog je potraga za hranom. Uoči kiše, vlaga u vazduhu neuobičajeno poraste, a nežna krilca insekata otežaju. Stoga, lete nisko ili se zavlače u travu i grmlje gde ih lastavice slede. Ispada da su proroci vremena insekti, dok su laste samo vidljivi pokazatelji mesta gde se oni nalaze.