U bašti se nalaze brojne autohtone sorte voća koje, kako kaže Slaboljub Vulić, gaje kako bi sačuvali ono što je nekada vredelo. A nakon što opremi apartman, planira da počne da se bavi seoskim turizmom pod sloganom "Budi svoj domaćin na tuđem imanju".
Porodica Vulić iz sela Vitance kod Despotovca napravila je u dvorištu svoje porodične kuće neobičan vrt sa nekoliko stotina biljnih vrsta od kojih su mnoge autohtone. U dvorištu od dvadesetak ari centralno mesto zauzima jezerce oko koga su svoje mesto našli ljubavni most, muzički bunar želja, kamen mudrosti, neobične biljke kao što su urma, nar, badem, sibirski limun, bele maline, godži bobice, bambus od pet metara, ali i razno cveće poput muškatli, hibiskusa, ruža, kao i starih srpskih sorti voća.
Sve ovo, već tri godine, brižno su, malo po malo, pravili Slavoljub Vulić (56), po zanimanju moler, njegova supruga Marina koja radi u restoranu u Beogradu, ćerke Ivana i Aleksandra koje su završile školu za dizajn tekstila. Upravo ovaj neobičan vrt oslikava njihovu umetničku dušu.
"Aleksandra i ja smo ovde u Despotovcu uglavnom od proleća do jeseni. Održavamo vrt i svakog dana dodajemo po nešto novo, zasadimo novu biljku, ja napravim nešto od drveta ili kamena. Supruga i druga ćerka su uglavnom u Beogradu zbog posla. U glavnom kragu živimo poslednjih 20 godina", rekao je Vulić.
Naš sagovornik kaže da voli prirodu, da sa ljubavlju pravi svaki novi deo ove oaze. Prija mu boravak na selu i zbog zdravlja jer ima problem sa srcem i dva ugrađena stenta.
"Ovde je sve autentično. Sve sam ja pravio, sto od panja, stolice od drveta koje sam našao na putu. Sakupljao sam kamenje gde god odem, napunim auto, ni sam ne znam kako sve to dovezem. Čak sam naučio sam da cepam kamen. Sa svih strana sam prikupljao stare predmete, kao što su fenjeri, posuđe, pegle, džezve, šporeti, razno oruđe i planiram da napravim etno muzej. U pomoćnom objektu već imam napravljenu kuhinju i trpezariju opremljenu na starinski način. Onako kako su moji preci živeli."
I Aleksandra voli prirodu, selo i zdrav način života.
"Naviše vremena tokom dana provodim u bašti. Volim da uređujem ruže oko kojih ima posla svakog dana", kaže Aleksandra Vulić.
U bašti se nalaze brojne autohtone sorte voća koje, kako kaže Vulić, gaje kako bi sačuvali ono što je nekada vredelo.
"Imamo jabuku petrovku, lubeničarku, kožaru, budimku, kolačaru, krušku oskorušu, domaću višnju, zatim belu sortu grožđa-kraljica vinograda, kao i mišel, moldovu, lastu, posadićemo belu i crvenu tamjaniku."
U jednom delu bašte posađeno je patuljasto voće.
"Tu imamo i domaću pljosnatu kajsiju, japansku fudži jabuku, jabuku "pink lejdi" koja košta 2,9 evra po kilogramu i to je najskuplja jabuka na svetu. Zatim imamo kivi hejvord i bruno, šljive ranke, domaću dunju, kupine, maline, ribizle. Sledeće godine planiramo da posadimo začinsko bilje, pre svega šafran", ističe Vulić.
Kako kaže naš sagovornik, sve što posadi to mu i uspe i naglašava da sve proizvodi organski. Takođe, planira da proširi dvorište za još 40 ari gde će verovatno da napravi mini zoo vrt, sa poni konjićima, fazanima i paunovima.
Ovaj entuzijasta ima još jednu ideju a to je da, nakon što opremi apartman koji će biti moderan sa internetom i svime što treba savremenom čoveku, počne da se bavi seoskim turizmom pod sloganom "Budi svoj domaćin na tuđem imanju".
"To podrazumeva da celo domaćinstvo izdamo jednoj porodici koja će ovde moći da uživa u prirodi, daleko od sveta, da se odmara u hladovini, udiše prirodu, da sami uberu plodove iz bašte i pripremaju hranu ako žele. Ukoliko mi nemamo ono što im treba, na primer za kuvanje jela, ideja mi je da im obezbedimo od komšije koji uzgaja kvalitetno voće i povrće", kaže Vulić i dodaje da hoće da osposobi sve one stare predmete da mogu da rade pa tako da gosti mogu da tkaju ili prave kačamak na starinski način.
Ovih dana Vulići su iz svoje bašte ubrali oko 400 plodova ukrasnih bundeva i tikvi različitih oblika i veličina koji će biti novi ukrasi za njihovo dvorište.
Naš sagovornik kaže još, da se nada i subvencijama države kako bi realizovao svoje ideje, a ove godine epidemija korone je sve to usporila.
Vulići su i članovi Udruženja voćara "Plava šljiva" iz Despotovca koje pokušava na sve načine da pomogne poljoprivrednicima ovog kraja i afirmiše seoski turizam i prirodnu lepotu Resave gde se nalazi poznata Resavska pećina, vodopad Lisine, manastir Manasija i drugo.
Foto prilog
Tagovi
Autorka
